Народно благо. Књ. 2

Кад то чуо царе Сулејмане, Та је, царе, једва дочекао, -

" Брже спрема Краљевића Марка, К овако. њему проговара. : »Краљевићу, мој. по Богу сине, »Избављај ми мог сестрића млада !

_ »Јатда би ти срећа. донијела,

»Да избавиш сестрића. мојега,

---_- ОД цара би први постануо:.

»Дао бих ти од руке фермане, »Да над тобом судитеља нема. "»Ја да здраво до Стамбола дођешт, »И донесеш хабер за сесртића, »Ради, Марко, шта је теби драго! »Још ћу теби милост учинити »Пвојој вемљи порез поклонити, »Бубовији п Уруменлији. »Да не дају данке ни хараче, »Док- је мене у Стамболу траду.« Баш то мило Марку не бијаше, Али друга бити не могаше. Оде Марко у земљу Арапску. Оста Марко три године дана. Нити Марка, НИ од Марка гласа. Сви рекоше цареви везири : »Дар Сулејман, од истока сунце, »А. ето ти. Марка и јунаштва ! »И Марко је тамо погинуо«. У ријечи, коју говорише,. Док ето ти Татарина млада,