Народно благо. Књ. 2

ил момак цареву Конаку. Погледају башчауши- царски ; Заставише Татарина млада,

Па казују цару Сулејману. Проговара царе Сулејмане : »Пушћите ми Татарина млада, »То ће бити књигоношче-н ако«. Башчауши Татара, пушћаше ИЕ Доведоше цару честитоме.“

Татар цару приступио руци,

У руци му књигу оставио. Цар Оудејман књигу прихватио, Другом руком Татара. даргва. Цар на књизи печат разломио, Виђе царе шта му књига каже, Марко цару књигу начинио: »На милости царе, поочиме, »Сутра ми се у Отамболу надај, |

»Водим теби твор сестрића жива.

»Већ нам спремај конак и вечеру, »Доста вина- и дебела меса! »Јер је Марко потрошио благо, »Док се, царе, натраг повратио, »Оголио себе и шарина.«

Ја кад паре чисто разумио, Од радости на ноге скочио, Шенлук чини, велико весеље, Стамбол гори, а пламена нема. Авајије испод неба скачу, 170 да, лете муње по 06: лаку ~