Народно благо. Књ. 2

' |

»Ни за дуту нам јенио —

_ »Ниси раја достојао, »Не мож' ба мном у рај поћи <=

Свети Петар у рај пође, "За њим иде сека млада,

_ Ца говори брату Петру:

27

_»Ти ди туђи : везак вевла

»Причекај ме, брате Петре, _ _ >Хоћу и ја с тобом у рај" < Њој говори свети Цетар :-

»Вуницу су устављала 5 »Д увјек си говорила, и »дДа ти није дотјецало пи

= »Не мож' са мном у рај ићи !«

Бе 5 5 : - 715

“6 М. Бабић, учитељ, Грахово.

ДЈЕВОЈАЧКА: КЛЕТВА

(»Бос. Вила« 1889. стр. 121.) Синоћ мени кара-абер дође, Од Травника, од мог суђеника, > Да се жени, жељела га мајка ! == _ Да ме зове, на пир би му пошла И пон'јела свилене дарове : Свекру. баби — свилену кошуљу, "Свишћале му кости од болести,

_ Као моје срце од жалости | _

Овекрвици — мрке јеменије, Кад јој омркло, више не свануло !