Народно благо. Књ. 2

~ Ваовици —- оковане ноже, а

И њена се срећа оковала! -- -

А снашици сјајно огледало,

На њега се тубе. огледалте !

Мом драгану — везену мараму,_

Колшко је на марами крила |

Толико га, пољубило змија. а

Колико је на крушци крушака,“

Толико га схватило пушака !

Колико је-на мору бродова, —

Толико га сватило громова!

Колико је у пољу сијена,

Толико га устр јелило стр јела ! ___Милан Мандића

8. = НЕВЈЕРНИЦА ___ (»Бос. Вила« 1888. стр. 29.) Иошетао Нико млад По бијелу Будим- град; Гледала га Једина | Прелијепа, Влахиња, Са, висока чардака, Ја демирли пенџера Па. говори Јелина, Прелијепа Влахиња: -— »Дођ' до вече Нико млад, _ »Није дома, Џелман-бан, »Отиптго је у тимар, »Неће доћи за пет дан,