Народно благо. Књ. 2

— __А друго је Михаљевић Ђуко, А треће је Кузмановић Вуко. А кад су се напојили вина

0 свачему збора зађедоше

А највише о добру јунашвту. Проговара Букановић Марко: »Почујте ме оба побратима! _ »Ево доба мину неколико »Да с Турцима вјеру уфатисмо, »Међу собом кавге да немамо »Од прољетњег дана Ђурђевога,. »До јесенског дана Митровога. »Ал та вјера не траја за дуго, »Јера Турци вјеру преломише, »Преко вјере бију Дрногорце, »Каручане љуте Крајишнике. »Но. вас молим да се послушамо : »Да тридебет друга сакупимо, »Па пођемо гори. Суторману

»И чекамо Туђемилске Турке

»И шестане крваве хајдуке.

_ »Ако би нам Бог и срећа дала »Да се, браћо, бв њима удесимо »И крвава боја заметнемо. х »Дивни ћемо спомен оставити,

»И погибшу браћу покајати !« Кад га чуше два добра јунака Пристадоше њему на, бесједи

Али рече Михаљевић Ђуко: »Чујет, Марко, наша харамбалшо ! »Ја ћу поћи чету сакупити