Народно благо. Књ. 2

»По избору тридесет момака, »Који могу стићи и утећи_

И дочекал рану без лелска, = »И рањена уграбити друга: | »Ал кад будем Суторман планине _»Ви ћете ми, браћо, кабулити

»Да позовем Суличића. Муј. ја,

»Да јуначки мегдан. "дијелимо,

_ »Ђе гледају чете 'обадвије !« |

Кад га оба чуше. побратима, Обећаше да ће пристанути.

Па он скочи на ноге лагане _

И тридесет сакупио друга,

Из Рлухога дола маленога:. _ - Доведе их на | Маркову кулу, Те се хладна, напојише вина. Па се мала чета подигнула, Е

"А пред њоме до три харамбанје, Дође чета гори Суторману,

И на воду Башу починула :

_ Воде пила, хљеба заложила-

Мало прође, не би неколико, Докле Марка хабер допануо, Да се Турска чета подигнула Од крвава села Туђемила ;

А пред четом харамбаша. Мујо, | И изишла за Лонац планину. Кад је Марко гласе равумио, На лагане ноге устануо, И са њиме дружина уздана. Кад се чета прим о Турцима