Народно благо. Књ. 2

Тад завика Букановић Марко: _»Држ' се добро Оуличићу Мујо! »Кријући те ударити нећу, НЕ »Па не реци да је пријевара < - Па опали пушку певердара, · Пут Турака нагон учинио, А ва њиме тридесет момака. = Ал су Турци крвави јунаци, = Ни мало им умакнут не шћеше, Но се бију огњем из пушака, А Мујо их соколи из гласа. Ал покликну Михаљевић Ђуко: »Чу ли мене Суличићу Мујо! 5 Ја »Ти се вазда по Крајини фалиш »Да те нема бољег у Крајини: »А и мене не куде јунаци. - не »Но ако те була породила, »Изађи ми на мегдан јуначки, »Да јуначки мегдан дијелимо, »Бе гледају обадвије војске |« АЈР се Мујо чути не чујаше, Но једнако сокољаше Турке, И сипљаше огањ из пушака, На јуначке мрке Црногорце. Кад то виђе Ђукановић Марко Јатагана оштра извадио И у Турке јуриш учинио. У то Турске пушке запуцаше, _ Те му десну ногу“ саломише. '· Паде Марко на зелену траву“ А Турци се на њега загнаше |