Народно благо. Књ. 2

к ===

о ој|о ојјо ојјо ојјо о О ојјо ој|о ојјо о)[о' о, = » (С = - бУдеји · У): (| (с) о. ој(о ој(о ој(о ој(о с о ој(о ој(о. ој(о. ој(о о

10. милош и милинко

Кад је Мостар куга поморила, – = У Мостару нико не остаде, Разма једна сиротица Мара,

И у Маре два нејака сина; - Е Једно Милош, а друго Милинко. ј _Хранила их тугом и невољом,. ј Ове невољом и преслицом туђом. Ал удриле рђаве године: _ Е Ока вина по жут дукат била. ; Ока брашна по“ два гроша здрава. Тад их Мара ранит не могаше,

Но Милоша цару поклонила,

А Милинка од Беча ћесару. = Вр'јеме прође за девет година, а Зарати са царе и ћесаре: Бо Па се двије искупише војске:

Једно царска, а друго ћесарска ;

Док: из војске изиђе ћесарске

Добар јунак на коњу зеленку,

Па он себи тражи мејдантију,

У Турчина, у цара турскога.

У Турчина доста мејданшија,