Народно благо. Књ. 2

_ Али како који одлаваше, Ни један се натраг на враћанте.

За три дана јуначког мејдана. __ Девет пару зкуби мејданпија;

_ Кад четврто јутро освануло, "Опет зове на мејдан јуначки,

Ћи му нико иваћ не смијаше. | Нар телала у војску пустио“: »Није л мајка родила“ јунака, »Ја сестрица брата одгојила »Да се данас овдје придесио

"»Да изађе на мејдан јуначки »И погуби млада мејданџију 2

»Честита бих њега оставио !« Те гледао сиротан Милошу,

_ ПЏа он оде цару под шаторе.

И овако цару проговара : »Поочиме, цар Отмановићу,

»Ја ћу ићи на мејдан јуначки !« А вели му Отмановић царе: »Бе, аферим, моје д јете драго,

– „Ако теби Бог и срећа даде,

— »Те ти згубиш млада мејданшџију, »Честита ћу тебе учинити !«

Увја Милош ђога од мејдана, · Па он оде, јунак, на биљгу,

- е ћесарски чека мејданџија.

_А кад дође јунак на биљегу:

Оба бојним копљем уд дарише,

Оба бојна : копља валомите,