Народно благо. Књ. 2

Један другом г ране. не ла

· Потртоше перне_ бувдоване,

Отадоше се њима ударати,. Бувдованим" пера обломише, Обломише-и пера просуше, Један другом ране не дадоше, Тад "бацише _ оне одломчине,“ За. добре. се сабље уфалише, На се њима ударат стадоше;

_ Обје бритке сабље изломише,

До балчака сабље доћераше, Један другом ране не задаше. Кад оружје бојно ноломише, Од добријех коња. одскочише, Шчепаше се за прси јуначке.

- Колико се лахко ухватише,

Ломе им се токе на прсима И бијеле ковче на ногама, Од велика зора јуначкога.-—_

Новише се љетни дан до подне,

Обојицу пјене попануле. А када се оба -уморише, Одскочише један од другога, ·

Један другом одољет не можв;

Па сједоше један спрам другога.

Допкан рече дијете Милошу : »Ој, Бога ти, незнани јуначе, »Одакле си, од кога-си града,

»Кад си тако зорли на мејдану де“

УЈЕЦ (Е