Народно благо. Књ. 2

__А-вели му дијете Милинко :

_ »Кад ме питаш, право да ти кажем, — Ја сам јунак, из. Мостара града, __»уА не имам никога од рода. —

»До једнога брата у свијету : »Јеси л' чуо, јеси л' запамтио, »Кад је Мостар куга поморила, »У Мостару нико не остаде. а == __»Разма једна сиротица Мара. »И у Маре два нејака сина — _ »Па удрише рђаве године »Ока вина по жут дукат била; »Ока, брашна по два гроша здрава. »Тад нас мајка ранит не могаше, »Него мене поклони ћесару: А мог брата, дијете Милоша - »Поклонила Отмановић цару«. _ Кад то чуо дијете Милошу з Скочи јунак на ноге јуначке: »А ти ли си, мој брате Милдинко 2 >Ја, сам, главом, Мостараш. Милоше«. Руке шире, у лице се љубе, _ Џа сједоше рујно пити вино: Двије војске стале па гледају Шта јунаци по мејдану раде: Што оружја код себе имаше, Што имаше; то све изломише, А сад, ено, у лице се љубе И заједно испијају вино. Тад говори дијете Милошу ;