Народно благо. Књ. 2

40 - ЕН

»Ајд испали до два абердара ! »Вр јеме дошло ићи у котаре«. То је Осман њега, послушао ;

- Он узима до два абердара,

Он узима у бијеле руке ;

Па он иде на поље широко, Те испали до два абердара,

И разапе зелена барјака :

_ Оде 'абер на четири стране. Чим пукоше До два абердара,

. _ Сакупи се до триста Турака, _ Па пођоше доље низ Крајину.

Пред њима је Удбински диздаре, И за њиме Танковић Османе. Пред њега је сеја излазила,

Па је њему тио говорила :

» Ој 'Османе, ујела те гуја !

»дар ти водиш чету у Котаре 2. »Внаш ли, болан, ујела те гуја, »Да је тамо давно погинуо, »Погинуо Мујо и Алија 2

»дар ћеш ићи јадан без Омера 2

» Стани, јадан, причекај Омера !« "Оде Осман не послуша љубе. - Низ Крајину Турци поћераше,“

Све два и два пјесму зашпјеваше : Ал не пјева Танковић Османе, Нити игра претила зеленка,

Јер му нема нејака Омера. Повраћа се Османова љуба, -