Народно благо. Књ. 2

оеј крочи, на, Борина | скочи, Па окрену преко поља равна. Мало гени, ал" брво пристиже, __Достигнуо Удбинског диздара, _ Достигнуо на првом конаку, _Бе су Турци ноћцу ваноћиси. -

Кад у Јутру јутро освануло, Освануло и сунце грануло,-—_—

__ Погледао Удбински диздаре,

'Погледао по дружини редом,

Док угледа нејаког Омера

И његова претила ђогина. 5 _Проговара Удбински диздаре:

» Хајде, браћо, данас да бјежимо, -

»Оставимо то-турско копиле, -

»Док се није, млађан, пробудио«. Послушалше Удбинског диздара,

Па кренуше пољем низ Крајину.

Спава Омер на првом конаку, Виш' главе је привез'о ђогина ;

_А ђогат му добар мејданџија, Џа се ђого јаду овјетио,

_ Под Омером јендек ископао, Те се Омер у јендек свалио · Џа га тако из сна пробудио. Погледује нејачак Омере, Погледује с десна на лијево.

_ Ту не бјеше никога. до Бога,

Осим Бога и доброга ђога.

Тад он скочи на ноге лагане,