Народно благо. Књ. 2

“2 ја је »Разби кулу мила бабе мога“ - — -

____ »Да ја виђу мог комшију драгог :

»Јаше л коња по мејдану комшо, „Носи л' коњић според комтом главу %« Код Бога јој матбул дова била, Бог пушћао муње и громове, Бабину јој кулу проломио,“ А њу баци у комшину башчу.

___- Комшија јој бјешо уранио, Па је јами за бијелу руку. Па је вјенча себи за љубовцу.

Вид Вулетић-Вукасовић, Дубровник.

= 14. | ЈОВО ЧЕЛЕБИЈА И МАРА _ —- (»Бос. Вила« 1886. стр. 92) _

Уз пут цвала румена ружица, Уз пут цвала, низ пут опадала. На Марине дворе наносаше, Ал у двору нико не бијаше,“ Него Јово и са њиме Мара. Мара. везе а Јован-бег пише, Неста Мари срме на умаку, Неста Јови мрка мурећефа. Говорио Челебија Јово: -»О, Бога ти, драга Маро моја »Довати ми књигу громовника, »Да ја видим какви су гријеси«. Та је Мара Јову послушала,