Народно благо. Књ. 2

Додаде му књигу громовника,

Па он Мари из књиге казује: — =

Прво гријех, — не слушати мајку;

»Друго гријех, — љубит не вјенчану ;

- »Трећи гријех —_ гледати ђевојку-

»Гледати је, па је оставити«. Мара Јови потихо говори:

» Ајд“ не лудуј, челебија Јово! »Гријех кажеш, о гријеху радиш,

_ »Мене гледаш. оставит ме хоћеш«.

Отаде јој се Јово взаклињати: Нећу Маро, живота ми мога, »ЖЖивота ми и мога и твога. Не »Ја ли ћу се тобом оженити,

»Ја ли тобом, ја ли црном земљом !« "Таман они о том говораху, -

Док ето ти мајке Јованове. Она виче челебију Јову: »Ајде „Јово, двору бијеломе, »Мајка ти је довела. ђевојку !«

"Јово својој говорио мајци :

»Нећу, богме, моја мила мајко,

»Ево моје код мене ђевојке«.

Мајка оде, братац Јовин дође, 205 Те говори своме брату Јови: »Ајде Јово, двору бијеломе »Мајка ти је довела ђевојку !« Ал" говори челебија, Јово :

„Нећу богме, мој милосни брате. »Ево моје код мене ђевојке«.