Народно благо. Књ. 2

__ Забрину се мајка“ Јованова,

"Те је опет Јову дозивала, | - „Извадила дојке ив њедара:

» Ајде, Јово, проклета ти рана,

_»Да ти скинеш са коња ђевојкујс «Јово плаче, а мајци говори :

»Нећу, богме, моја мила мајко,

- »Ево моје код мене ђевојке«.

Моли му се племенита Мара:

»Ајде, Јово, да т не куне мајка !« Плачући се они растадоше. =

_ "Оде Јово двору бијеломе, -

Па он скида, са коња ђевојку, а Изведе је на горње чардаке. | 7 _Дан ми прође, тавна. ноћца, дође _--_ ХОједе Јово на меке душеке, „А-Ђевојка на сепет сандуку. – и

__Узе Јово седефли тамбуру. а

_ СОнитно куца танко попијева :

» Сада мисли моја драга Мара, »Да ђевојци пурли дувак скидам »Нећу Маро, живота ми мога.

: о» Живота ми и мога и твога ;

»>Сада мисли моја драга Мата. »Да ђевојци 6" јело лице љубим ; »>Нећу Маро, живота ми твога, »иивота ми и твога и мога.

__»ја ћу твоје обљубити лице,

Ја ли твоје, ја л у земљу лећи !« вили, плаче лијепа евојка, ;