Народно благо. Књ. 2

Њој говори челебија Јово: __ »Ој ђевојко, добре среће била,“

»Није за мном, веће за другијем. —

_»Ти подигни пурли дувак-с лица, »Да ја видим твоје 6 јело лице !« Ђевојка. је Јову послушала,

Та подигну пурли дувак с лица. Сину лице, кано жарко сунце. Кад то виђе челебија, Јово, - Е Јово јој је тихо говорио: ____

–>И љешша си и виша од Маре,

_»Али ниси моме срцу драга, »Е'о што но је драга моја Мара«. Па он узе ноже оковане,_

Те се моли лијепој ђевојци :

»0] Бога ти, лијепа Ђевојко, »Не дај гласа, до бијела дана, »Док се моја навесели мајка, _>Док се моје веке напјевају. „И поздрави моју милу мајку: „Нек: начини табут од седефа, »А носила од жута, шимшира ; »Нек“ ме носе момци нежењени,

- »„Нек' ме сопусте-на ново стоборје, »Под пенџере моје драге Маре, »Нек' ме Мара види са пенџера; »Открите ми рану на срдашцу »Нека види моја драга Мара«. Џа се ножем у срце удрио,