Народно благо. Књ. 2

6 : – Бр =

На ножу је срце извадио... —__ Кад св свану и сунце ограну Аг ето ти Јованове мајке: »Устај беже, устај Јован-беже! »Синоћ не шће да идеш е ђевојком »А. јутроске нећеш да устанеш !« „Док зацвиље лијепа ђевојка : _ »Бог т убио Јованова мајко, » Што растави и мило и драго, _»Давно ти је Јово преминуо. Веће те је Јово поздравио: _ »Да начиниш табут од седефа, »А носила од жута шимшира.: »Да та носе кроз нову чаршију_ » Нек та спусте на ново стоборје, Под пенџере, гдје му Мара везе. »Нек' открију рану на срдашшцу »Да је “види Мара са пенџера«. То је мајка Јову послуштагтаг“ Те направи сандук од седефа. _А носила од жута шимтшира. - Носе Јову момци нежењени, А нове га кроз нову чаршију : "Опустише га на ново стоборје Под пенџере, гдје му Мара везе. Открише му рану на срдашњцу, Да је види прелијепа Мара. А кад виђе Мара са пенџера, _ Она цикну кано гуја љута. У руди јој срмали макаве,