Народно благо. Књ. 2
Макавам се у срце удрила. Мртва Мара паде код ђерђефа.. А зацвиље злато Маре 1 мајка : » Богом браћо, млади носиоци. »Причекајте и другог мејита«. Док је мајка Мару опремила, Понесоше и Јову и Мару. Заједно им раке ископаше, Кров земљу им руке саставише, И у руке везене јаглуке. ву Међу њима мрки трнак расто; То не била мрка трњиница, Већ то била Јованова мајка, У земљи им руке растављала. _ Васо М. Ћуковић. (157 а
УДОВИЦА — БУДИМСКА НРАЉИЦА.
(» 06: Вила« 1887. стр. 128.) Кад су Турци Будим освојили, Заробили краља будимскога, Остаде му Будимска краљица, А са своје двоје дјеце лудо: Нејак' Јован од дванест година И Јелица од седам година. _ Тако стало за седам година, Тада рече Будимска краљица : »Чујете л ме четири робиње, »Угријте ми воде и сафуна,