Народно благо. Књ. 2

»Да умијем своје б'јело лице,

_| ->Да се свучем, те се преобучем«.

У млађега поговора нема, не - И скочише четири робиње, Угријаше воде и сафуна. Она уми своје б'јело лице, "Па се свуче, те се преобуче: Једна глава, а два, истифана ; Једно грло, три дробна ђердана · _ Једне руке, троје белензуке ; | · Једне уши, четвере минђуше. Прекрила се стамболском чаткијом И на ноге седефли нануле, == Џа завика грлом и ававом : _>Чујете ли четири робиње, _ »Донесите муме и свијеће !« _ Донесоше муме и свијеће. Једне носе скуте и рукаве, Друге носе муме и свијеће,. Па одоше Јови у одају. _ Кад је дошла до Јована свога, Онда мајка Јову говорила : »Чу ли мене дијете Јоване ! »Ја сам млада, ја бих се удала«. А Јован јој вако говорио: »Ајд' не лудуј, моја стара мајко !« Опет вели Будимска краљица : »Чу ли мене, дијете Јоване ! »Ја сам млада, ја бих се удал лак. "Одговара дијете Јоване: