Народно благо. Књ. 2

„Да. из гроба ђецу. повадимо«. | — _Фу из гробља побјегоше Турци, =.

И одоше бијелу Стамболу. — Оде слуга, јадан, у Русију, пЕ И тако му добра срећа била,

Здраво чедо у Русију дође. | __– Даде чедо од Русије краљу, -

А слуга се натраг повратио.

Тако стало за дванест година. —- = Дијете-је књигу изучило. _— = Одвише га краље миловао, =

__ Јера. бјеште јунак од јунака | -_

Коња. јаше и паше оружје. Па још пође заметати кавгу По чаршији и по баврђанам“. Па међу се народ проговара :

Ја шта ради Прилипско копиле,.

»Што га мајка. с Турцима. родила је

То дочуо Краљевић Матија,

Жао му је до Бога милога, 5 Суве рони, па краљу говори:

»Дај ми изун славни господаре,

»Да ја идем својој домовини«. |

Ал не каже што је и како је.

"У ставља га од Русије краље,.

Ал валуду, вајде не бијаше. Опреми се Краљевић Матија, Да он иде својој бабовини. Пратио га од Русије краље, Па му краље благослове даје: