Народно благо. Књ. 2

_>Хајде сине, па ти сретно било, »Осветио ђеда и бабајка !« Куд год иде дијете Матија, Дође право до Прилипа града,

– А до куле Краљевића Марка.

На авлији отворена врата, Бавишле се Краљевића слуге. а момак коња у авлију,“

“ авлији одсједе вранчића ; Сам се вранац по авлији вода,

"А Матија из авлије виче:

»Да л' је ово Краљевића. кула : Ко да у њој ниђе никог нема !«

100) дочула Краљевића мајка,

Џа довива љубу Краљевића >»Онахо мила, ако Бога. внадеш,

_ »Какво момче по авлији шеће, "»Ко да ] своје милу брату твоме,

» Твоме брату. змајовитом Вуку >А братац је теби погињуо«.

Кад то чула љуба Краљевића,

Силавила низ бијелу кулу,

· Младо момче у авлији нађе.

Џа јој момче божју помоћ виче,

_ Још овако њојзи проговара :

> тоспојо, млада из кафава ! »Је ли ово кула Краљевића #« Њему мајка љештпе одговара : »О, Бога ми, млади јабанлија, »Баш је ово кула Краљевића,