Народно благо. Књ. 2

»Ја сам љуба Краљевића Марка: »Ал ми нема дома господара, >Има веће шеснаест година »Турци су га сургун учинили. »Веће хајде на танке чардаке,

„Тебе зове Краљевића мајка«. Осјети се дијете Матија :

То је мајка што га је родила.“

Па га ето уз бијелу кулу

Ђе "но сједи мајка Краљевића.

Њојзи унук божју помоћ виче, Калу скида па јој руку љуби: Сједе бака њега уз кољено,

Па та пита Краљевића мајка : »Оклен ли си, српско моме меадо 2 »Као да си од рода нашега 2« Проли суве Краљевић Матија, -

Па овако баки проговара : »Јадна бако, мога баба, мајко! »Чини ми се да бил моја бака,

„По прилици како људи кажу »Родила ме љуба Краљевића,

» Али не знам ко је био бабо,

»Јер ме ђеца копиљаном зваху.

» Јадна бако, ако Бога знадеш, »Кажи право ко је мени бабо!

» Шта је било од мога бабајка 2« »Ја сам главом Краљевић Матија«.

Кад то чуда, Краљевића, мајка, -–

Од радости на ноге окочила,