Народно благо. Књ. 2

Он - о

"Он побјеже цару из сараја |

На вранчићу, кроз Отамбол-чаршију. Сав је Отамбол на ноге скочио, И сва војска цара Сулејмана,

Да ухвати дијете Матију,

_ Куд пролази дијете Матија.

Шиба крвца на четири стране. (Све сијече око себе главе.

_На све стране удрише бусије

Похваташе по мору бродове. Кад је момак мору силазио; На бувију страшну нагазио, (Све запете шивке за тетике. Сијевају стр јеле татаранке, А падају шивке од челика ; Док уграби на мору ђемију Седамнаест задобио рана, СОве-од стр јеле љуте татаранке. Силиџари тргоше ђемију,

Оде морем велика ђемија, -

"У њој рањен дијете Матија. – Кад је момак море пребродио,

Џа се суве земље добавио,

_ Ето њега бијелу Прилипу.

Сусреће га и бака и мајка, Па га воде у танке чардаке,

- А вранчића-прихватише-елуге. – Ја кад момак на чардаке дође

Проговара-и баки и мајци:

»СОпремите ми мекану постељу