Народно благо. Књ. 2

- »А немојте дуго и широко, _ »Јера-дуго боловати нећу; »Стери бако и уско и кратко !< Метнуше му мекану постељу.

- Паде јадан дијете Матија, И овако мајци проговара : »Довати ми дивит и калема, »И хартије, књиге без јавије, »Да. ја пишем двије лакрдије«. Хитро га је послушала мајка.“ Пише књигу дијете Матија,

И у књигу три српска имена: Једно име краља Вукашина

Друго име Краљевића Марка, Треће име Краљевић Матије. Па, је књигу мајци повратио : »Носи мајко кујунџији НЕ »Па ижљевај златну амајлију, »Те затвори три српска имена, »И остави амајлију златну ; »Ја да буде од Бога суђено, _ »Да не видим очим жива баба, »Подај њему златну амајлију, »А не казуј да сам преминуо«. »Веће казуј да сам у свијету«. То говори а с душом се бори, И премину дијете Матија. уто цвили и бака и мајка. Лијепо га сахрањује бака. Тражи блато милосна унука,

72;