Народно благо. Књ. 2

18 = 4 А

от ве благо, "да јој не остаје, Јер ће њега Турци покутити,

- Мало вр јеме, луго-не стајало _ – Сва се чуди турска царевина _ "Ко погуби цара Сулејмана, Није шала у цареву двору. Хабер пуче на четири стране; Да погину султан у Стамболу, А не зна се ко га ј погубио. Дође абер у Азију Марку. Велику се чуду зачудио : »Боже мили, на свему ти фала, _ »Каква мајка погоји јунака !

_ »„Каква ли ја рода и кољена #« »Да погуби цара Сулејмана.« Подиже се из Азије Марко, Иде Марко ђе је њему драго, Не боји се, цар је погинуо. Ето Марка. до Џрилипа града, Иде Марко у своје чардаке. Дочека га мајка и љубовца,

И све слуге Краљевића Марка. Нико Марку ништа не казује. Веће Марко своје мајке пита: »О старице, моја мила мајко ! »Је л' се чуло у земљи Орбији »Ко погуби цара Сулејмана #« “Ја да стара одољет не море, Даје сину амајлију златну. Уве Марко амајлију златну,