Народно благо. Књ. 2

"Расклопи“ св у рукама сама. Виђе Марко шта је и како је. Од јада га забољела глава, Па се враћа низ бијелу кулу,

До гробнице скоровакопане:

– Више гроба крст је од мрамора Ту је име Краљевић Матије. Јадан Марко кроз суве говори: »О мој сине, очим не виђени ! »Бе ли расте, ђе ли се одхрани 2 »Бе л погину, ђе ли се сахрани #« Проговара из облака вила : »Јадан Марко, побратиме драги ! »Расто ти је љуби на срдашцу, »Русија га земља одхранила,

»У Стамболу ране допануо, »У твоме се двору преставио,

»Прилипска, га земља сахранила,

»Мало био, мало живовао, - »АЛ је добро царство осветио«. „Тако кажу и говоре људи,

Да је Марко једног им о сина, Ад га није ни очим“ видио,

_ Јер је- врло нејак погинуо,

Људи кажу, од петнест година. У народу оста спомињање,

Што је било, што ли се чинило, Ето и ми данас спомињемо.

Из збирке Н, Т.