Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

22

штета која се општој ствари наноси. Али, то убија добар глас и углед наше отаџбине пред просвећеним умовима Европе; то иде у прилог непријатељима нашета државног опстанка и напретка.

А да бп то дело владино још више компромитовало веру у нашу законитост, влада је, најпре у штампи својој а после и у Народној Скупштини дала „декларацију“: да ће то монструозно стање, које би она хтела да заведе у целој половини државне територије, трајати „само“ десет година.

Оставимо на страну: да ли се то дело владе и странке на коју се она наслања, слаже са њеним демократизмом, који се тако често потрже. Али, ако би се влади признало такво овлашћење, онда би она после првих десет година, могла да продужи то стање још и за других десет година. Рецимо да ова садашња влада, ако би остала још за десет година, не би то учинила, — али, зар би била искључена могућност да владе, које после ње буду долазиле, продужују такво стање и даље... ад сајепдав Отаесав.

Оваким државничким радом својим, а плашећи се нечега, што увиђавну државнику не би био никакав повод за страх, влада, напротив, није зазирала да закорачи у власт коју она нема, и тако је створила један хаос и унела пометњу: и међу наше нове суграђане; и међу чиновнике који код њих имају да буду представници државне власти и вр-