Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

и промулговала засебан устав и специјалне законе за једну читаву половину државне. територије, те тако сад, Краљевина Орбија. има два Устава и двојаке законе, и ако се „државна, област не може раздвојишњ“, ни по чијој одлуци, па ни по одлуци Народне

У

И у штампи и у Скупштини критикован. је овакав рад владин са ове тачке посма-“ трања, са које се он критикује и у овим ре-_ довима; али се тражило, да се сазове Велика Народна Окупштина за промену Устава, без чега се — по мишљењу критичара — не. може у приновљеној државној територији спровести уставни режим и успоставити јединетво државне власти и законитости које. треба да се распростире по целој, сада увећаној државној територији. Погрешно јен. и ово мишљење. 6

Онога тренутка кад је букурешки уговор. мира ратификован и пошто је добио значај. међународног правног акта, уклоњена је и. она препона, која је сметала, да се и де јиге изврши и призна сједињење Старе Србије и. Македоније, — које су биле предмет спора до бугурешког мира, — са оном територијом Краљевине Србије, која је њој припадала. дотле по берлинском уговору. Као вода, којој. се уклони препона, тако је владавина нашега Устава и свих наших закона, прешла !