Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

32

хтева, ако се: жели, а то се ван сваке сумње жели, да они из Ђевђелије, из Кочана, из Штипа, из Охрида, из Призрена из Нове Вароши, не бацају свој поглед преко граница и не прихватају руку, која им се отуда подмукло буде пружала. |

Без претенсија и уображења, да располаже некаком високом државноправном ерудициом, писац ових врста изнеће сада, у нај-

краћим потезима шта је и како је требало ј

— по његовом скромном мишљењу — радити, после закљученог мира на Балкану.

Пре свега требала је да дође краљева прокламација, у којој је влада имала само да објави народу : да је у Букурешту закључен мир, којим су обележене границе наше државе према Бугарској, Грчкој и Албанији. У тој прокламацији имале су да се означе и тачке преко којих иду те границе; и, да се, обнародује, да се тиме државна терито рија као и државна власт Крељевине Србије распростире до тих граница.

Одмах после те прокламације требало је наредити избор народних посланика у новој територији, која би се, док се тај посао буде вршио, имала сматрати као један од наших округа, који у садашњој Скупштини, нема својих представника.

Тако изабрани посланици из нових крајева, са садашњим нашим посланицима из старе државне области, могли би да решавају и реше само једну ствар: само закон о допуни закона о административној подели