Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

Јлуна Ћелевић БЕОГРАД

~ · „ 33 (ика Сејомс садашње проширене Краврвиф брбивеОТаква,

Скупштина ништа више не би могла решавати и имала би бити распуштена, чим донесе тај закон. Тек после тога, имали би се извршити, или избори само по новим окрузима, те да и они буду заступљени у садашњој Скупштини; или општи, ако би се нашло за потребно да се ова садашња Скупштина распусти. Наравно да би се избори по новим окрузима имали вршити у свему онако како то наређују 78. 19. 80. 51. 84. 85. 88. и остали чланови Устава, који се односе на изборе народних посланика. Само тако састављена Окупштина, могла би доносити решења, која би била обвезна и за становнике нових округа наших. Дакле, ни избори за Велику, ни избори за обичну Народну Скупштину не могу се вршити, док се законом и нови крајеви не обележе по окрузима, срезовима и општинама. Та се подела, пак, не може чинити без учешћа њихових представника и заступника; и онда, да би се та легална погодба, испунила, природно је, да се за ту Скупштину ад ћов, — која би имала да донесе само закон о административној подели, мора сав приновљени терен државни, сматрати, до тога закона, као један округ, и поступати тако, како је члановима 79. и 99. устава прописано за изборе у округу. Како је чланом 81. Устава дата, (за "избор посланика) извесна привилегија варошима тамо именованим, то би вароши у