Народ

Бр- 1БРОЈ 10 Л Е П Т А

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у ул. Леонтос-ту^Софу бр. 13.

Власник КРСТА ЈБ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН. ПЕТАК 28 ЈУЛЈ\ 1917 год. ■ .ГГЈЈиГПД-.ЈГ' ~ ■ I МЈТ ■■■■■ЈЈЈ-

Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Вулгароктон бр. 59.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

НАРО

»Не виј, вуче, не гракћи гавране! »II ако сам рана допануо, »Још је здраво срце у јунака • И здраве су руке ооадвије »А пуна је преко крила диљка!... »Ако ли јој живи огањ дадем, »Оба ћу ти саломнти крила »II тебе ћу крај себе панути ... »Да заједно ране ранујемо »Да заједно јаде јадујемо...«

И заиста, никада као данас наш народ није могао нити је био у праву, да са више поноеа и дужности баци у лице смисао горњих стихова свога великог песника свима својим државним и националним отвореним непријатељима. Данас, после скоро пет година сталнога раговања, у коме је наш народ одговорио својим дужностима са једним самопрегорењем, коме равног примера не може да на г ђе ни наша ни општа историја, лист „Народ" излази пред читаоце са отвореним шдатко*:: да овом- силом живе, искрене и истините речи подржи племенити и осведочени патриотизам на путу извршењаузвишсних дужности до краја.., Данас, после толике славе и толиких искушења, после Куманова, Битоља, Једрсна и Брегалнице, после Цера, Јадра, Рудника, Сувобора и Авале, после Црне Горе, Албаније и Крфа; данас, када су наши џиновски и дивни борци, после крва-

вог Кајмакчалана и окрвављене Црне, поновоповратили свети праг наше миле отаџбине; данас, када је дефишц тивна победа наших великих и мо-ћних савезника и наша над мрским германско-монголским завојевачима тако близу а ослобођење и уједињење целога нашег народа од Триглава и Арада до ушћа Вардара тако извесно и сигурно, — „народ“ сматра за своју прву дужносг да истакне ону мучсничку али спасоносну девизу, која треба да определи свако наше миш.вење и делаЊс а којј, иа--ражавају ове четири узвишене речи: вера и стрпљење, нада и истрајноап. Са своје пак стране покретачи »Народа« се заветују својим читаоцима, да ће до краја истрајати у своме раду, који ће се за сада кретати у ова два главна правца: Прво, као независан и демокрагски орган Јавнога мишљења »Народ« ће јавно покретати и слободно третира- ј ти сва она многоброј- ј

ЗЕМЈБА И НАРОД СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

Три су главна природна, основна елепента, који одређују унутрашње везе и међусобни положај поједшшх српских и југословенских земаља. То су: комплекс земаља који захватају планине Динарског планинског система; земље Моравско Вардарске удољине; и јужне области велике Панонске равнице. Према та три основна морфалошка елемента може се извести природна подела српских и југословенских земаља у њиховој великој географској и културној заједници. У Моравско Вардарску Србију спадају све земље између Дрине и Тимока на северу и све вемље нзмеђу долине Црног Дрима и развођа Струме и Вардара на југу. Поред

осталих тој области припадају још и Косово с Метохиј.ом, затим крајеви из слива Цриог Дрима и напОслетку области око Охридског и Преспанског језера. Налазећи се на најважнијем светском путу, те су земље и.мале најбурнију историјску прошлост. Кроз њих су пролазиле све оне мпогооројне и велике војске, које су ишле са запада на исток и с истока на запад; у њима су бијене иајвеће и најкрва вије битке. Осим тога, у њима су најчешће и најјаче бесниле разпе епидемије, које су из Азпје продирале у Европу. Због тих узрока у овим зем" љама је становништво у неколико махова проређизано и редуцнрано, што је нзазивало нова и свежа насељавања из

на општа и животна питања, која с<- односс на наш народ и на његову будућу Гелику државу. Он ће <|е у томе раду руководкги само великим интересима целога народа /; таајамним дужноствца и правима изме ђу мега и његове државне ; аједнице, без партијскил предрасуда и верских и сталешких разлфса. Друго, '»Нафод» ће уложити своје најбоље еиле, да сределвом обавештавања уријатељских и савезничких народа и ан$-*жовањем њихових моГијих Д|)жава наше нароЈНосно питање добије -чуно задовољење и санкдију, који ће одговорит*! жртвама и напорима, крје је наш народ поднс* у овоме светском пож^>у, и који ће интегралнД и дефинитивно оскрурати и учврстити нашу државну и нациошлну будућност. Таквим радом ми се надамо, да ћсмо се са геоје стране '»лгјко то г лико ' одужити нашим славним жртвама, које су пале за велико народно и држапно дело.... ЗВЕЗДИЦЕ Пуиште српски дуван. Да, пушите га, јер је бољи а данас није ни скупљи него грчки дуван. Али, забога, нека С. Д.М. учини мало, каг.о би се израда цигарета поправила много!. »■* •* ) Услови за меАхење и песуседних 'планшијких области. Сви ови моменти и близина Азије развили су нарочито у Влрдарској Србијп једну врсту етнографске менЈавине. Вардарска Србија јепоследња област, до које су јса истока на запад допрла п};ава турска насеља, која су 1се у главноме задржала у Тракији и Бу гарској. Услед тога ш~о се пружа кроз цело Балкшско Полуострво и што на северу додирује средњу Европу, а на југу Јегејско Море, Моравско-Вардарска Србија нма најпнтересантнији економски жнвот који се одлнкује великим бројем и знатном разнолнкошћу привредних производа. Њене северно ниже области најбољи су житарски крајеви на целом Балкаиском ГЈолуострву. У јужним крајевима ове земље, нарочито од Прешевског Превоја па на југ, најважнији су продукти афнон, гуван, памук,

чење хлеба за избеглице сад прописани врло су строги. Ко се тога посла прими, мора положити велику кауцију, непечен хлеб се сасвим искључује, за јексик :ће плаНати по 3 драхме казне. ако га одмах не замени. Разуме се, наи 1 живот и здравље / зависе од хлеба. Тако ]е и право , само да нису ови услови, при којима се не искључују грчки поданици, — бар што се кауције тиче, прописани зато да се тог посла може иримпти само онај, којисе о ове услове већ толико греишо? Шта је боље бити у Солуну• војник или цивил?... Војникима бољи хлеб, лакше и јефтиније набавља намирнице, вози сена трамвају за марјаш, па, ако хо кете, и мирнија му је савест... Цивил се слободније кргТе, од њега се не траже објаве. може да седи ноку док кафеџија допусти и има иривилегију да пије ракију... По овим подацима, ево решења■. Најбољг је бити у тојничхомлде тгј т цпвилном У Џепу! Гаргантуа ТВШШ СВОЈЕ ПИОНЕРИ ВЕЛИКЕ СРБИЈЕ Ево како наш сељак војник представља свој народ пред нашим пријатељима Французима и пред осталим странцима. Жорж Рејмон врло даровити француски писац изнео је у 38)1. — 3852. броју највећег француског илустрованог чапиринач и свила. А дуж целе Моравско - Вардарске Србије распрострга је и са нарочитом љубављу негована винова лоза. Због тога, што Моравско Вардарска долина представља стару геолошку тек тонску пукотину, дуж које су се у току геолошких времена вршиле велике вулканске ерупције, у овим се вулканским теренима крију највеће и нај значајније рударске области целога Полуострва. Морихов ске планине; високе планинске области на десној обали Вардара, нарочито око Кичева, а на левој обали Вардара, наро чито око Кратова; планине око Новог Брда и Косова; Масурички Плато и области Копаоника; Рудник; Авапа и Подринске планине између Дрине и Мораве и цео планинскн склопизмеђу Мораве и Тимока н Нишаве и Дунава садрже у великим масама неописано богаство свих најразличнијих

сописа «Илистрасион • врло истипнто и врло лепо своје утиске од Флорине до Битоља, пратећн српску и фраицуску војску. Касније ћемо донетн у целини овај дивни напис а за сада износимо само неко лико врста и упућујемо их онима у чију су славу и написане. Черна 8, новембра 1316 » У једној старој праославној цркви.претвореној у штаб, седели су француски 'кенерали Г. и Ф., седели су прсд иконама које су испуњавале сву позадну страну цркве. Ватра је осветљавала њихова лица и византијске ликове Светог Ђорђа и Димитрија и Пантократора Христа, који иза њих на црвеном и златном позађу икона убија’у аждаје, ослобокавају пречисту дјеву или, замишљени, обракају се свсту са знаком заповести и с.вемоки. У светлости ватре и у одсјају пурпура и злата с икона, и два кенерала су изгледала као да припадају овој легији светих ратника, уништача чудовишта, и је.два их је човеи могао издзоЈити од икона. А кроз широке руие у свопу пр. бијеном гранатама капала им је киша за врат. Ђснерал Ф. прича да је јутрос долазио овде један прост српски војник п да је тражио од стражара да га пусте у цркву, Речено му је да је ово стан ђенеЈзалов али је он тако убедљиво наваљивао да смо га најзад пустили. И кад уђе, с окретношку и са слободом старог војника, поздрави %енерала и рече■ » Слава,« објашњавајући овом речју да му је данс крсно природних творевина од злата и каменог угља па до бакра, гвожђа и олова. Дуж долине Вардара и Мораве најдаље су у своје време продрли утицаји византинске културе, којим су путем у српске земље продрли и неколики елементи разних западно-азнских култура. У Вардарској Србији живи жилаво. трезвено и ванредно вредно становништво, које је на себи непосредно искусило све многобројне промене, које му је донео географски положај његовог завичаја. Еластицитету и довитљивости овога становништва много је допринело такозвано печалбарство — одлажење за зарадом у друге земље. То је музички најо сетљивији и најдаровитији део српскога народа, који је српској народној књижевности дао најстраствеиије и најфиније лирске песме, а српској музици најоритиналније и на ј-