Народ

ГОДША I.

СОЛУН, ПЕТАК 11. АВГУСТА 1917 ГОД.

ЕРОЈ 10 ЛЕПТЛ ,,Наг50Д„ излази сг.акога дана по п.одне.

Шгалиарија се налази у ФраН' ковој улици Ср. 20.

Вдасник КРСТА Љ. МИЛЕТЛЋ.

Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белсшке наплаћују се по погодби. Редакција је V улици Франковој бр. 20.

Главш! уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

0 Л И Ц И Ј А

Рат ће се једног дана свршити и народи јје морати мислити на организацију своје земље, како би се што брже поправило зло, створено овом дугом борбом. Нарочитоје тежак посао који у том погледу очекује Србију, за коју се сви надамо да кс из овог тешког искушења изаки гериторијално повекана. Она ке имати да понова зида на рушевииама, које су починили Аустро -Буга ро- Нем ц и и да организује спајање са српским земљама, ослобођеним од туђинске управе. Један од главних органа да се постигне тај ци.ђ јесте полиција. Али ова полиција треба да буде збиља модерна полиција која ке потпуно разумевати своју праву улогу, која је у томе да бди над извршивањем закона и наредаба, да брани све поштене грађане од оних који се не обзиру на законе и да спречава злочине и преступе. Рецимо одмах, да таква полиција још не постоји ни у једноЈ земљи. Треба Је створити. Ја сам обекао уредништву «Народа» да, у краТим студијама, проучим питање о стварању једнс полиције која би могла служити као модел. За данас испитаку само шта је полиција и шга она треба да буде. Увек је полиција била непопула])на. Смат])али су је као погребно зло, без кога се не може. Она је готово увек била оруђе људи, који су на власти. А затим, како је положај полицајца био непопуларан, тежак и неосигуран, то регрутонање чиновника за ову врло важну службу није никада било како би се пожелело. У земљама сталних злочина, за та места су се употребљавали ислужени војници према којима се имало обавеза, а који се нису могли на другој страни употребити. Мислило се да су ови стари подофицири довољно дисциплиновани да довољно врше улогу полицајца. Јер се

војна дисциплика увек сматрала као прва и главна улога полицијског чиновника. Писати многобројне рапорте, калиграфским руко писом, саставиги исправно пете пред претпостав.Ђ!. ним, векинп шефова сматрали су као знак савршеног полицајца! А врло се мало освртало на главне особине које треба тражити од једног полицајца: интелигенција, широко професионално знање, познавањенарода и такт. Слепа дисциплина—-која је неизбежна у војсци—чисго је доказ недостатка у интелигенцији у полицији, и ако је она војска мира, кошј је дужност да ратује против злочинаца. Гако се у свима зем.ђпмп полицијска дужност поверавала људима, од који.х су већина извесно били часни људи — а има и много изузетака — али који су били без икакве стручне прппреме. Док се од једног лекара за лечсње кијавице траже брижљиве студије, без скрупола се увек част, а понекад и живот човечији поверавају полицајцу који је то случајно постао. На1зад, као што кемо видети у идукем чланку, политика се у сва времена служила полицајцем за своје циљеве. Врло често полиција је била I изборни орган оних, који су на власти и по срествима, којима располаже ова државнаслужба, такав је агент опасан по законите слободе у земљи. Да ли је онда чудновато што, под таквим околностима полиција није уживала код публике поштовање и поверење, који су јој по гребни за вршење њене службе? Да, полиција треба да буде вољена. Најбогатије као и најсиромашније греба убедити, да она постоји искључиво за зашгиту поштеног света, за одржавање реда и за спречавање преступа. Полицајац греба да буде човек који се воли, код кога се може тражитизаштите или савета а не човек, кога се

боје, кога избегавају, од кога зазиру. Полицајац служи закон, који оетаје, и несме се подвргавати утицајима пролазне политике. Очевидно занат правог полицајца, осим тога штотражи, одонога који га ради, стручну спрему, он увек није без опасности, моралне и физичке Лопов, који украде 20.000 франака, зар ке он оклевати да да 1000 или 2000 полицајцу који гајеухватио, да га не прокаже? И полицајац, зар неке подлеки искушењу ако је плакен толико да гладује, као ш го је случај у многим земљама? А с друге стране колико је полицнјаца који падну под ножем апаша или од болести добшене у својој теш-! кој служби? Одговорност, спрема и опасносг морају праведно бити плакени. Тако ке се отклонити морално искушење једног полицајца а у исти мах појача кс и њсгову ревност, кад зна да му је породица осигурана. Др. \ Рајс ЗВеЗ I, 1ЦЗ Сад ке вача артикал да б:/де и рећи и скцпљи. Који ке ииак поспкипи јефти- • нпјп Сар| антуа.

Случај са немачким аеропланима над Хозандијом није само тежак инциндент, век има, поготову, карактер почетка неп р нј агељста ва. Немци су бацили бомбе на холаидске вароши а Холанфани су оборилм два немачка аероплана. Шта има да се очекује отуда ? Да је учињена само неправда Холандији, да је њена нс утралност поврефена 1 чак и бомбама, тешко би се мо! ло претпоставити да би она тражила од Немачке сатие факцију, која одговара преступу. Али Је овог пута и Немачка доста погофена, јер су холандски војннцн топовима оборили њене авионе. И хоке ли она онда можда тражити неког задовољења? На пр ш поглед изгледа да Немачка нема рачуна за то? Један од

најјачих путева, којим сз она снабдевала у рату, бодио је преко Хо ландије и зато би она имала само шгете, баш и кад би освојила Холандију. Али не треба заборавити да има ситуација, у којима је: ((шго горе, то боље!..)> СРБИЈЛ И ИТДЛНЈД »Месаже д' Атен објав л,ује један дугачак чланак, под насловом »Српске аспирацаје и ишалијански инт< ресиУ том чланку се ка не, поред осталог■ У ]едном од италијанских листова, који је до данас са највише оштрине побијао југослевенску тезу, могло се читати за време конфе ренције у Лондону: »Италијанска влада, која је у Паризу повела помирљиву политику према Грчкој. умекеда пружи пријатежку руку Србији«. У брзо после овог чланка, једна депеша је јавила да је у Лондону закључен споразум измекч барона г. Сонино а г. Пашика, на основу < порозума, која су на К/фу пошписали г. Пашик, као преставник српске владе а д р Трумбик, као прес■ тивник Југословена из аустроугарске монархије. Износеки једс н дсо текст I н аа • д< кларације ,,Месаже" нпетивља: Побсда еавезничког оруж,а донеке Ср бима оствсрање њихових најширих националних сно ва. вслика Србија са Г2 ми лиона становника пружике се од Јадранског Мора до грчких грвнчца и јака Србиј I послужике коо баријера герм нском надирању према Истоку. То је смасао српскк ишалијанскогспо разумн. ,,Било је крајње време, ве.ш поменути италијански лис.т, да сеовај споразум закључи “. Аналазу о ртиењу тог гиипања ,,Мес гже“завршава Далем I је била: ала југословен ка држава, која ке се створити италијанском помоку против Аустрије, ила стварањс и те државе од етране Аустрије против Италије. Питање се наметало брзо. Аустрија је век би.т на послу и са нешто наде на успех. 0Г1Ш1ЋА Поводом трогодишњице убисгва аустриског пресппонаследника Фрање Фердинанда, «Бзрлински Тагблат» саопштио је пре нсколико дана нове детаље о сарајевском атента-

ту. Ове је податке «Тагблат» добио, како тврди, од лица која су гога дана била у свити престолонаследниковсј. Као што нам је век познато једну је бомбу бацио Чабриновик на мост Кумаје. Та је бомба експлодирала испод трећега аутомобила у коме се налазио пуков«✓ ник гроф Мерици који »е рањсн. Пјјсстол о наследн и к са пратњом продужио је пут за Општински Дом. После одржане церемони1С Фрања Фердинанд упитао је: Шта да радимо сада? Да ли да оставимо да нас побију из пушака као зечеве? Маршал и афутанг, добро знани Покорек, одговорио је; «Ја сматрам да нам осгају две могуке ствари: или казнити варош напуштањем програма свечаности или рашчистити улице и извршити програме. Надвојвода престолонаследник после кратког размишљања рече: „Иззршиги програм пошто би се очистиле улице од света, то ми се не свифа. Боље је напустити програм. Само ја желим да видим одмах рањеног пуковника Мериција. Одмах је напуштена свечаност и би решено да ( е иде у болницу где је однесен био пуковник. Али у оној општој забуни, заборавише да јаве шоферу да окрене другом улицом а не оном, која је по програ му била одрефена. И аутомобил преетолонаследников пође путем одрефеним. Гроф Харах који је био одрефен да мотри на личну безбедност престолонаследника, примети погрешку и повика шоферу да заустави аутомобил. Кола застадоше и баш у томе тренутку Гаврило Принцип испали два револверска метка који погодише Фердинанда у грло а надвојвоткињу У груди. Друга једна личност из свите потврдила је „Берлинер Гагблату“ да је фенерал По-корек на п ита ње п рестол онаследниково, после првога атентата, да ли ке бити и нових напада, одговорио да неке јер су сви кривци похапшени. Престолонаследник који је