Народ

СТРг 2 .

имао предосе-ћање-да -ће погинути, одговорио је: „ја неверујем и мисјптм да -ћемо добити још који метак или бомбу.“ Слутња се обистинила. ВИТКА НА СОЧИ Рим. 10 августа^ Звапична ната објављујг: Од пЈЈе три дана води се битка на фроиту Соче, од брда Неро до мора. Бнје се на фронту од 6'1 километара и никада ни е се вопила битка на терену, толико разноликом по формацији и по тешкоћама. Снажно утврђене отнорне тачке, везане лавиринтима ровова, готово свуда троструким и четвороструким, бране аустријснп фронт. Много дивизија са великим ефективима врше одбрану а допуњују их снлни низови артиљерије. Пре.ма обавештењима 1 оја су се могла добити, поређано је око 2000 топова свих ка-

дицамз иа местима, која су одређена* иарбчито за то. Они ће примиит • 5000 душа у бараке у Карабуруну. Српс а •болмица Престопо наследнима А ехсандра та-о ђе је примила 500 пострада лих од пожара. Грш-а втана, сс св<|је стране, дозиолила је - посгЈ>адалима, да се могу бесплатно горксткти возовнма и лађама за одлазак у стару Грч у, у унутрашњос Ма едоније као и на острва, где ће добити стан п храну. Врло је великн број јавних пзађевина, које је уни штио пожар. Међу овима су и Отомансча Банка, Народна Банка, Велики Рабинет, око 40 сннагога, цркве: Св. Димитрија, Св. Николе и Св. Тео доре, ш. ола Алатини и други великн број јеврејских школа, школа сестара, италијанске школе зт дечаке и девојке, великн хотели: Олимп, Спленд, Бастасини н многи вруги, солунски серкл, многи клубови,

либара па нападном фронту, пошта и телеграф, општинска што значи, по један топ на кућа, мошеја Хамзе-беја, кусваких 30 метара. На ову о- ! патила Ботон и Капан, кинегрогчну тврђаву, на ове редо матографи „Олимпија" и „Па-

ве топова и трупа. које су у повољном дсфанзивпом поло жају Италијани већ три дана ту- у ватроч огромне количане артнл,ерије и храброшћу сил не иешадије. Артиљеријска припрема, а за тим напад аеропланима, почсла је 4 августа по подне, на сектору средње Соче. Али разорио гађпње, што ће ј ећи непосредна припрема за напад, било је целог дана 5. августа са јединственом жестинои и особитом прецизношћу. Већ б. по лодне наше патроле могле су нроверити какву је шгету непријател. претрпео.

СТЊЕ ПО ПОЖДРУ Рачуна се, да ц од сто од пострадалих су Јевреји; а да је страдало око 70.• 00 лица. Да 6и несрећницима указлли прву помоћ, Французи су у блпзиин Оолннце бр. 6 поднгли око стотину шатора и у њих склонили избетлице Други су опет нашли прибежишта у разним француским и талијанским војппм болницама. Ентлези са своје сгране указују помоћ многнм поро-

те“, рибарска пијаца радње: Тиринг, Мајер, ћрера, Ороз ди Бак, мпоге велике јувелирске радње и готово све штаи пари >е. 11рема мишљењу агената раз них осигуравајућпх друштава, сума која треба да се исплати сопственпцича осигураних а изгорелих имања, изиосиће око 125 милиона франака. КОНСТАНТИНОВД РЕЧ > Месаже д’ Атен < доноси ово сећање на склапање српско грчког уговора о савезу : «Говорило се о члану 1 војне конвенције између Грчке и Србије. Преговори су текли брже у колпко су камере Бугара биле јасније. У пројекту који је потпиСан иривремено (14)маја19 3 ста јало је просто. >У случају рата измсђу Грчке и I угарске, или у случају изненадног напада од стране бугарске војске против грчке и српске војске, обе државе Грчка и Србија, обећавају да ће се војнички узајамно помагати*.. Српска влада предлагала је ову изменуидодатак: «У слу-

И А Р^ДТ' - ..... Ш.Ш И ——даез

чају рата из.ме4)у једнс *савезнпчк држвве и иеке треће силе.» Бивши краљ Коисгантин одлучно је био противан оиаквој измени. Гов >рио је, да се Србија не може б<»јати агресивних намера ни једнс друге силе оси.м Бугарске. Та тр> ћа сила била би с.тмо Аустрија; али Грч а не може да се упусти са јндно.м великом' европСкОМ силом. Г. Ве. изелос био је мишл>е а: ако Аустрија нападне Србију тиме ће несумњиво изазвати европски рат. У том случају Грчка би нашла у другом сазезничком табору довољно псмоћм да може без икакве бојазни испунити свој

уговор пр<-ма Србији. * Али се раљ иије дао поколебати. Ништа против Аустрије. Србија, опег, тражила је, пошто пото клаузулу против сваког трећет. М ђутпм дани су 11 р<<лазпли, а опасиост је ) асла. Б> гарс а се спремала да наиа хне прво једпу па дру|у. Као јача ога би могла тући једну за друтом. Требало је дакле или пристати на предлот Србп е или се помиритн с тим, да се изгубе Солун и Македонија. На послетку краљ пристаДе. »Али, ре..ао је том приликом, будите спо.ојни, Ево погписа, који мм неће чпнити част«. Тада се није веровало да то крал, озбиљно говорп.

ЗИДНИЧНИ ИЗВЕШТАЈН

ФРАНЦУСКИ ШШНИКЕ Извештај од 15 сатп. Преко ноћ непријатељска артиљерија бомбардовала је наше линије на разнам тачкама фронта реке Ене. На левој обали Мезе пред ногћ, ми смо јрче одбили не прчјатељски напад на копц/ Л94 и на Мортом и зпробили смо 80 војника. — Бјмј здравих зчробљеника од в. авицчиа до данпс износи 0110 људи са 17'< официра Нчви заропљеници од јуч<‘ нису још пребројпни Осим тога 600 рањени.г заробље ника лече се у фринцуским амбулинтама — У тунелу Мортом Французи су заро били цео једац пуковски штаб са командантом. Ту су нашли недирнуту целу једну електричну инсталаччју- Извештај од 23 сата. На верденском фронту Нем ■ ци су јако одеоварали артиљерајом, нарочито на л> вој обалп Мезе Нису по кушали никчкав напид на нове фринцуске положаје. НЈест немачких аеропла на оборени су у ваздушним борбама од 9. августа а 5 их је оштекено пало иза њихових линија.

ши задржани су а на неким тачкама и напредовали смо. Северо западно и северно од Ланса, као резултат једне живе борбе, у којој смо одбили један јак против напад немачки, пушкама и митраљезима, ми смо добили још мало терена. Велика аргиљеријска акгивност са обс стране, V току ноћи источно и северо-источно од Ипра. Доцније. — Извршили смо срећно операције источно и северо-источ но од Ипра, за заузимање једне серије врло јаких тачака и врло утврђених терена. Борба је била на свима тачкама. Непријатељ је понова извршио много противнапада и претр пео тешке губитке. Нарочито је била јака борба у близини пута ИпрМенен, где се непријатељ очајно борио да сачува висове. На овом фроту ми смо напредовали од прилике за Једну миљу и у дубину до 500 јарди.

ЕНГЛЕСКИ КОМИНИКЕ Јужно и западно од Ланса нови наши положаји на ивици варо-

Даље према северу наша линија отишла је унапред за две и по миље и пола миље у

БРО.Т Ш дубину. Задзобили с>&) више од 250 људи, алц је заробљавање било сразмерно мало због упорне борбе. — Оббрено је 12 непријатсљских аероплана а 5 су јоштећени и приморани 1 да се спусте. Нема 12 наших апарата. ИТАШАНСКИ КОМ НИКЕ На целом нападном 1 фронпиЈ борба бссни без прекада. I евсрио од Горп це операције се правилно настављају, ломска отнор непријатеља и савл<г 1 ) 1 /јуки терснске тешко-ке. На ју гу борба је локализовани нарочито на Красу. Дуж целе линије где се види битка, нсиие труие су имале новах ус неха. — Укупно од почетка ове битке заробила с.мо 311 офицара н више од 13000 људи. Заилењено је 30 тоиова средњег калибра. Други илен врло је велики Д0ГАЂАЈ 1 ЗА ПОСТРАДАЛЕ Грч< п мшшстар упутраш, њи ■ дела г. Репулис телгГраф \ С 1 п је тражио од управника ј вароњи I олуна, да га <Јбаве ! ст 1 > ножа]|у, ка о би вл-.да I мог а брзо Д 1 прите не у по М' ћ пострадалпм од иожара. ЧИТУЉА Стојан Д. Крстић судски рачуновоћа (г.ошга 111) извештава сроднике, пријатеље н другове, да је тек сада добно тужну вест из Србије да је његов отац Дииитрије Крстић — Буштрањац, из Врање, преминуо још 1915 год. пред Божић у ропству под Бугарима, не сачекав да види своју ослобођену отаџоипу и уједињено Српство. н јш,е в:сти Атина. — И ако посета Есад Пашина у Атини ни је имала политички циљ, ипак се сматра да се овом посетом учврткавају пријатежки односи између грчке и а/)банске владе. Влада јс одликовала Есад Пашу великим крстомОрдена Спа ситеља. Есад Наша је отпутовао у Швајцарску.

I. Диспгилациона индустрија. Већ одавна ова је пндустрија дошла у Русији до велике важности. У год. 1900 број дистилацноних фабрика износно је 2.169, а год. 1910 беше се већ попео иа 2.8М2. Пронзведенн алкохол био је у главном намељен уиутарњој трговачкој потребн и то скоро нскључиво за фабрвкацију вотке. Продија спиритуозник пића, као што се зна, пзузпмајућн самв неке делово руске Азнје била је монопол државе, Годвпе 1912, потрохшка алкохолног пића изиоснла је 96,5 мплпјона ведра (ведро преетавља 12 литаЈта); године

1913. потрошња се попела н а 104,7 милијона ведра. Ова повећана унутарња потрошња смањила је нзвоз године 19! 2. од 11 милијона на 6 милијона у годинк 19 3. Ове цнфре дају нам закључити, какав је преокрет морао наступнтн у дист-тлационој пндустрији услед забране алкохолног ппћа. За времо прве лоловине 1914 год. пофошња је била нормална; такође н продаја алкохола за ову годину изнела је 53,2 милијона ведра. 1915. год. продаја пад” иа један милнјон ведра, што је било последица царског указа о забрани унотребе спмрптуознпх пића. осетно повећа-

ној потражњи алкохола за индустрнју, ппак велике колнчине алкохола осташе у држав ним депоима и дисгиларницама. 1. септембра 19 Н. г. ове су се резерве пеле на 54,5 милиона ведра. Ма да фабри ке још 1914. г. беху знатно смањиле своју производњу, н ма да многе фабрике у близини бојишта беху порушене, да не би пале непријатељу у руке, резерве у алкохолу су се стално пеле. 1. септембра 1915. г. оне су овако стајале бројно (у милионима и ведрима): Државни део алк. непрерађ. 26,7 18,2 „ прерађен 36,3 32,3 ,, ,, за прод. 9,3 5,3 Укупно 72,3 55,8 Ове су реверве привукле на се пажњу буџетске комисије у Думи. Посланици, бојећи се

справом обнављања продаје вот ке, сматрали су незгодним чува ње толике количнне алкохолау земљи. Тада је мпнистар фи нансија изјавио, да је продаја вотке јсдном за свагда забрањено, и да ће резерве у алкохолу Оити употребљене једино у индустрији и за извоз. С обзиром на рат извоз је био дозвољен једино за са везне зе.чље. Према изјави министровој, тешкоћу за пзвоз чпнило је немање згодних бурадн за пре нашаљс алкохола. Буџетска комисија ипак је изразила жељу, да се, што је могуће брже, извршп експортацпја резерви у алкохолу, а дестилација за 1916. год. сведе у границе индустријских потреба. 4 Дминистративни савет Друштва рускнх днстнлатора пред-

вери експоргацију алкохолз. Предложена количина за извоз изнела је 3, 00.000 хектолитара. ЗАНИМЉИВОСТИ Дужина свих железиичких пруга нзносн: у Европи 350.000 к.м., у Азији 85000 км., у Африци 30*000 км., у Америци 500.000 км., у Аустралији >■ 0.000 км. * Италија производи годншње 38 милнона хектолитара вииа, после Француске заузима нр по место у свету. Стална годишња емшрацпја њеног становнншгва износи око 485.000. У Тунису има 81.000 Итали*’ јана, док Француза 34.000.

ложи о је влади, да њему поШтамнарија АЈКВАРОНЕ

На супрот Одговорни уредник ДРАГ. С ГОГИЋ