Народ

ГОДИНА I.

Бр. 18. БРОЈ 10 ЛЕПТА „Народ,, излази свакога дана по подне.

Штампарија се на >ази у Франковој улиди бр. 2".

Власник ГРСТА Л>. МИ Ј-КТИЋ Т-—

СОЛУН., СУБОТА 12. АбГУСТА 1917. ГОД. - - — ' •- - ’ дасаввг=г^&.

Рукописи се не вра-кају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Франковој бр. 20. Главни уреднпк ДРА . 1 ОГИЋ

Полицаја ( У мом првом чланку ве^ћ сам рекао да је полиција била врло често на коленима пред људима, који су држали вЛаст у својим рукама или другим речима, да је служила еамо поли тичким циљевима. Потчињавање полиције политици има поглавито следе-ће рћаве стране: 1) она чини антипатичном ову државну установу, којој је за њен правилан рад на првом месту по гребно да буде симпатична; 2) она отклања полицију од њеног правог циља; ћ) она }е често узрок врло тешких неправда; 4) она рђаво упливише на регрутовање полицијских чиновника. Прегледајмо укратко ове четири тачке. Као што сам рекао у мом претходном чланку, полиција постоји, да изналази и предаје суду извршиоце казнимих дела, да мотри на строго извршавање закона и наредаба, и да предупреди, у колико је могуће, извршавање деаа шгетних по заједницу. Самим тим она се налази у служби свих поштених људи, који не раде против закона и мора исте да штити. Полнтика чини разлику изме^у појединих гра•ђана: она их дели на присталице паргије ко1 а се налази на власти и на владине противнике. Мећутим у погледу морала и у погледу права, ови последњи су исто тако часни људи као и они први. Није злочин па чак није ни најмањи порок имати друкчије политичке идеЈе од људи на влади, а за полицију, сви, од највећег реакционара до најистакнутијег социјалисте, морају бити једнаки док год се придржавају закона и не чине никакве преступе. Међутим пошго Је и полиција стварно једна политичка установа, она често прави разлику у поступању према лицима са кошма долази у додир, и то према томе да ли су та лица за владу или против владе. Другим речима полиција партизанска, што јој уништава сваку

симпатију у народу, који инстиктивно увек воли правду. Политика одводи полицију од њеног правог циља. Ову тачку нше ни потребно објашњавати. Довољно је посматрати шта се дога^а у појединим земљама и сравнити број извршених злочина са бро)ем ухваћених злочинаца. Одмах ће се увидети да број ових последњих опада из године у годину. Извесно је да је главни узрок овог нехватања злочинаца, рћаво професионално васпигање полиције, које је остало оно исго које и пре педесет година, док је, међутим, злочиначки светпажљч во пратио научне нлпретке и поправЂао своје методе рада. Али, ово произилази с друге стране и из тога што полицајци немају времена да воде бригу о убицама, лоповима и варалицама. Њихово све време заузето је у вршењу надзора над посланицима, кош су противници владе, опи се губе у праћењу политичких група, које не плове под заставом званичног државног тела и т. д. Кад полицајци морају да проводе време у политичком надзору, како могу да изналазе злочинце? Кад цела полиција мора да се да пуном паром на «припремање и надзор избора», злочинцнма је лако да врше своја недела. Рекао сам да је политика, у односу према полицији врло честоузрок тешких неправди. Ове су неправде двојаке: према публици, а и према самим полицајцима. Колико се пута сваки од нас изненађивао, па чак био и огорчен услед разног понашања полиције према разним грађанима. Док се са једнима поступалоса крајњомстрогошћу, други су уживали сва благоволења и увек су јевтино излазили из најтежих кривица. Ово се догађа у свима земљама. Узрок гоме? Политика, која је снасавала и најодвратније

злочинце. Господин посланик долазио је без гриже еавести код начелника да спасе свога гласача, који се био обесчастио, па се чак није устручавао да због го.а оде и код Господина Министра. А, разуме се, кад ве'ћ човек зависи од политике, онда не може да пређе ћу гке преко захтева једнога .,предсгавника на рода*‘. С друге стране политика је често узрок неправди према самим полицајцима. Например, један полицпјац добија да изврши један зада так, који нема никакве везе са правосућем него јечисто полигичке природе. Своју мисију он )с извршчЈ шго је боље могао, али, мимо своје вођс . нчје могао сгвар да угуш г. она се расчула, п )егаје скандал, долази ингерпелација у Скупштини, влада је у опасности да падне. Шга чини тада Г. Министар? Он жртвује полицајца, који је вршио само оно, што му је наређено и изба цује га из службе са целом његовом породицом. Други пример: по лицијски чиновник иде за својим личним мишљењем, одваја се од зладиног мишљења. Без икаквог оклевања, одмах га изгурују из службе. Најзад, политика рћаво утиче и на регрутовање полицше. Узимају се у службу врло неспособни људи, само зато шго су владине партше а немило рдно се избацују способни чиновници, који деле друга мишљења. Са правом је забрањено војсци да се меша у политику. Исто се тако мора и полицији забранити, да се меша у ма какве политичке послове. Она је у служби народа, без разлике партија, она мора служити народ са апсолутном непристрасношћу. Полицајац политичар опасносг је за правосу ђе и његов рад чини заједници много више зла него доброг. Оног дана када политика буде избачена из полиције, ова ће сгећи нлродно пошговање. Др. Р. А. Рајс

ЗВЕЗДИЦЕ

* * « Пгва се на глас : Ж<'НО мпја... 3 ен санд јК, ч милион вредч. С'«п( се пита к > ј .ту по сј-едпЧ ГаР'а < гу л Л ЈСС4 0-1ИХ даиа учро 'е у дуо >ој гаросш > 1Лшу биии и рпау ски бискуи у С >>илу П 1 скв , л-- Трос.чП р> д •>( из Драча. ТроскИ е би > каголички бискуп у Скоп.гу аа вреие турске владавние; највишг је радио на тоие, да доведе до споразуиа н сагласносги католичке и мусли.манске Арлауте. То нијг било по ВОЛЛ1 н>еговом високом протектору, »аностолско.м аустријс.чОм величаиству«, који у свештенлцима пј тим крајезима није хтео да видп праве проноведнике Хрнсгове нау, е.него своје полигичке агепте и пропагаторе. «П /божни «Фраа 1 Јосиф заборавио тако далеко, да је опгужио седог и поштеног свештсника римском пали, те навео у својој денунциацији, да скопљански бис.чуп шурује с Турцииа п бунн м>сли.манске Арнауте прогиву католичких. Иозват од папинске столнце на одгозор, рекао је поштени свешгеник: Ја волим и Муслимане, јер ми таго иаређује христова наука. — И зашто не бих волео?» — Папинс*а 1 -урија је бацила нред.мет у акта, али го није б јло довољно аусгријско.м цару. који је 1903 године категорички тражио од ондашљег папе Пија, да опозове из Скошва би скупа Троскија и да му забрани позрагак у Албакију и Маћедонију. Папа се мије могао вцше прогивлти, раарешио је сгарог Троскија бис упс,е дужносгп те г<» позвао у Ри.ч. Старац је дошло у Рим, прет куријом потп/но аправдао свој п >сгупак, али награг се није смео вратиги. Мо.шо ,е Папу и аустријског цара, да му дозволе да живи у сво.м родном месту у Драчу. Алн и ту н.егову молбу му одбише. . Сместили су га у Риму у азилу ва сароиошие свештеди*е г где

је жпве-о као бедан изашанВк из своје отаџбине. Ових дана нлђоше га мртвог у I ревету. Тако жалосно је свршио пош.ен проло едник Христове науке >а > жргва шеговог апос^олс ог величанства стар .г џелата Франл Јосифа. БЕЛА КЊНГА Атина, 0. авг. Деиеше, к Је је грчкп послтнц у ерлину Теотокис пос 1 ао иочетким августа сиг>рно је најзани.мљивији докуменат из Беле Кшиге која је раздата ових дана грчким чо ланицима. Ове депеше доказују, да је немач- а днплоллци а у почетку ра>а тпр:о вер<.вала да ће св балканс. е д ж ве онти уз Не ач у и да су се владаоци Немачке и Грчке в> ћ слож ли на шгету Ру је и Срб је. Ево садржи не једне де м-ше, к<>ју је Тео то п /пут о крал.у Консганшну: «Нема кп Цчр тавио ми ј у дужн-.сг, да а <естим ваше ве шчанспо, да је Не мачка зак-кучила савез са Тур ском и да су Ру.мунија и Бугарсла обећале своју по.моћ. Све Балканске државе такође су се придружиле Немцима у борби против Панславнзма. Цар, тражећи од мене да вам саопштнм, ставио ми је у дужност, да живо апелујем на ваше пријатељство и да вас подсегим на одушевљене манифесгације, којима су нжгов парод и нарочито војска поздравилн ваше наимсновање за не.мачког маршала. Он тражи од вас, да наредите мобилизацију и да станете на његову страну и идете против заједничког непријатеља. Цар је додао, упућујући вам овај последњн и живи апел у овом кригмчном тренутку, да је он снгуран, да ћете одговорит* повољно, јер ако би се решпло друкчије све везе између двеју земаља биле би прекину те. Завршујући, његово величанство ме молило, да каволите остварити обавезе о који.ча је говорено у вашим рапијим састанцима*. Лондон, 11. августа. „Манчестер Гвардијан“ пише: Немци покушавају да, у успесима које су Франц^'зи имали умање савезничку победу. Они претерују у оцени нападачеве снаге и називају свој пораз морал ном победом. Тако ће они и кад се буде борилона Рајни писати, како је непријатељ одбијен са крвавим губицима и како је само на неколико места успео, после огромних губитака, да пређе понегде у правцу Берлина. 4 М ■ ' ') II ' I ч I !!■■■