Народ

ста. а.

-■<>

Н А РО ( Д

' > ' г ' I Л+Шгм

■**»

ВРОЈ )$,

РАД Н.А ПОМОЂИ

Оџрр&р о прсЈрздалгап ррглдивујв се сае бцље, Гржка влада и солудока ошптпиа чи* не све што .чогу дасенесрећнима нађе стан и храна, а савевници и.ч такође о1шлпо помажу, Падагнути су читави логори у варсиди (.Марсово Поље к други јазЈги трговц) као и ван Солуна. И на страни је интересовање и саучеш ће за. пострадале врло велико, Многи твле!рафски апели упућенк су у стракај шгааши добротворним друштвима и појединцима да нритекну у почоћ солунскнч псродицаиа. Грчка влада раздслила је пострадалима од пожара 80000 порција ±леба. Да би деоба намирница текла пра■ вилно и праведно одређене су нарочите комисије ради пребројавања пострадалог становништва. Реквирира но је и све брашно од по сластичара. Она је тако исто иредузала потребне кораке код осигуравајућих друштава, да исплате у што кракем року осигурања својим пострадплим клијентимс. За ступник грчке владе у Солуну наредио је реквирирање свих празних соба да се сместе они који су остали без крова.

СрјпутгИ авгурта. у редв.ордцс-дс;. у^ажу црду «дГ моћ посгреталодотановништазк., На при.чер *ачоз4'ранцузи ааг ју дневво 1'О.ОШ ЈПебс ва. Ово је врло зви поступак, који ааслЈ Жује да се забележи. Не трепа ието тако инОораЕитц ди рад кајц. су до д>1нас учЈсниЈИ ж дана* још чине француски и енглес^и сапери, као п рад жанд<рма ц војника, који су одређени да чувају безбедносг и да рашчишћавају порушенс крајеве. Санитетс е власти предузеле су све мере да се очува хигијена и да се иабегну за разне болести, као пос едица пожара. Грчки Коаљ Алексан дар изјавио је солунском вел 1Ком Рчбпнеру своје саучеиећс овим телеграмом : »Дубоко дириут страш.ном не реком, која се срушала тако ужасно над драгам с пановнл цама Солуна. јч молим Вашу Е чинепцију да код ваш IX је )нов 'рника будете тумач мог вп 70 дубжог бо а и м >ји е жив1.х еи чнатија. МолимВ Јга,да / злечиболе несрејгних ж тава и да својим благончкло ним старањем зашти-

дугачку депешу, у којпј се чели иаиеђу. осталок «Катавгрвфа X' >јр јжджадила Солјг*.' цр.ев.ав«ш8и е*е штр ое

чож; замгслитц. Наш је бол јсли- п, Ш10 аам са<*9в**аамо да Џ; иагу б.љеш. јгде«*.- иедика и- напреднд вародр»

ЗНДННЧНП 113 НК 1 ПТА.ЈИ

Енглези су примили на\ти ваоош Солун«.

себе да један део пострадалих сместе и исхране у логорима код Дудулара, На расија, Кираманша и НараСурну. Страдалница добцјију хлеб, супу и конзерву. Савезничке и грчке инжиљерсхе чете већ два дана чисте и крче трг Слоооде и улицу Венизелос. Исто та!о почело се и са чишћењем осталих улица, пошто рушевине еметају саобраћају тоји лагано добија свој редовни облик. Трамвај до трга Слободе прорадиће вероватно сутра. Солунска Општина вотира ла је кредит од 500.000 франака као прву помоћ пострадали.ча од пожара. Французи, Енглези, Игалијани п Срби такмичили су се

ФРАШУекИ КОПММЕ Извешпг у од 15 сапш. На леаој обалп Меле, француска артиљерија , надмокнцја мад непријателсгшх биЛа је преко нић врло активна. Нл десној обали једна миљи операција допустили јеФранцузима дп отклоне један ц нтар неаријатежког отпора код мо јура Мормон. Укупан број заробљеника од 7. ангг,ста до сада изно си 70к0, < д којих су 186. о . фицири и 600 /- ањеника. До сади пребји-јин ил н и.ш >с г ‘М шопа разног килиира, преко 200 митраљеза и 9 уништених топова. У току 9.авгу та францускс ескидриле су бомбирдовале станииу Фрибург ц Бризгау и авијатпч >рскг П 'ркове у Нолмару У облисти Вердена бач-но је 130 1 ) кграма бомба на немачг е железничке станиче. Ф > шцу К 1 аерипл I т линидал г су митра вгзчм г и праис порте на путу. Изиештиј од 23 сата. Узајчмна арт гљгријска активност ча обема обаламч Мезе. Источн г војска. — У об ласти сев рн > од Ветчени ка два буг грска оделења од бајена су са осетним. губп ■ цима. У ккучЈ Цуне нишг разорно га1,аље произвел >

Телеграфски саобраћај са Атином отпочео јс југрос. Тслеграми се причају у ноштанским спор дним шроима код Беле Куле и у у :ици Фрзнкон. Са Ечјјопоч Ке гелеграф- 1 ј е поЖ ар у трима ш при ски саобраћај почети су 1 ра. јатељским батеријима. Владина коиисија, која је састављена од т и .чиписгра и једног иосланнка има сву мисију: да оцени материјалну шгету, тоју је пожар причгнио; да дели помоћ; да шго пре смесги пострадале; да пошаље у Стару Гу чку, у Волос, у Ларису, Халкис и г. д. до 50.000 пострадалпх, које ће нздржататн оп игнна. Ова комлспја је, по решењу миннста >ског савета, до била кредиг <>д 0 чилион*

РУлУ)Г,гИ ЧЗУ14АЛНЕ Руске трупг одби.те су у Бук ши-шједан непријагеавски напад на внс Сиогакс, северно од Јаслоаеца. На сектору изме ђу долина Дофтане и Путне борбе се настављају на разним тачкама. Румунске трупе одбиле су четири напада у правцу Нлко решки. ;1а фронту бидрахми. Ч г.нови комисије п > тке код А1арасешки услали су г. Вениаело у е>ну ЗЗЈамНО 6омбарДОВан»е

на разним секторима. Нема важне пешачке акције. Неколико неггријатељетсих оделења, к,оја су покушала да се цриблиа®;«шм ровск цима, одбиденису. Храбри генерал • Поговски командант руске дивизц1е пао је у средини овојих војцпка, које је својим примером храбриа. Једна руска батерија оборила је неггријатељски аеронлан у близиниДиошеци.П ллотипосматрач заЈК>б.вени су. НГЛЕСКЛ КОЛИИЛКЕ У порне борбе биле су целог.дана оо зауаећа једиоГ важног полажаја, снажно утзрђеног, совг;«о од . I анса. Наше груае су га заузеле рано шј/тр< и одбиле впл.е про.гив ма ада, у којнча је пепријатељ г *сао тешке губитке, ако од н« ае артиљер је т< о п у 6 рби прс 1 у прса. Чији ћ<- 6 ти овај полож 1 ] још је под сумњом. Наиред -валн с со -ало североист чпо од ЛчнЕем р.ча. У п> ку послешке неде.ке, борбе у ваздуху биле су сталие и озбиљннје него м » кад од почетка рата. Резу. тат ошх 6орабт: ие .»ачких аиарата оос рено је а в је поимо]зано Јса се спусге са неповнато« судашцоч.. У тсжу јучерашњег напада нашт аероплаии су успешно сар^ђивши са пе падијом, криећи ( омбардовање и извиђаи>е За дан и ноћ. на ра :не »>бј»'кте у неп, ијасељској по■адии , бачено је иет тона експ 103 :ва. Д о ц н и ј е. — Почерили счо нешто унапред своју линију север , занадно од Лднса. На фронту битке код Нпра пепрпја гељски напади на једну ја о угврђен) тачку, и сточно од Лаигем.фка, од->ијени су митрал.езп ча. Месопотачија. Наше к-> лоне иг пале »у Турке 6л> зу

Шахрабана, на левој обала реке Џале. Нвпријатељ једао сдабот отткф>а п брм> ее рр. вукао, Шалрмбав-.је ^ **~впи рукачд, ИТАЈ!ИЈАНСКИ КОМ НИК€ Јуче, четвртот дана битке на Ј> лијански’« Длтма, ми смо још при.чегно >ш: редоаа л на северној страни наше л, није и имдли новпх успеха на ју&ној страни, Непр>ф*ељ ј* јако одатгвао з»ием т арлИгску и у*во)ао протиа нападе. Наше» труп- су одбпле Све ове нападе и кренуда се ца остааре своје објехте,. Наша авну.ти-а.. учестаовала је у оперлцијана.. Шиш а вијши и дирцжаблн бочбардовали сјг неаријадеља. бациаШ .1 впше од 12 тојца бомба, До јуне смо.аа’, ч>бидо. Н50 официра и алшс од ЏдСКЈО. војшп-а.

/

Ц )1 дЂлЈа

ОДОМБНА Инжињерске чете почеЂе помоћу динамита да руше све оне зидине, које су склоне паду и опасне по јаван саобраћај. На знак трубе сви пролазници моЈЈају биги уда.вени од опаснога места најмање за 200 метара. ПОхМЕН Г. 'Борђе Поповнћ учитељ и остала породица пок. Николе Г. Поповића, свршеног богослова и >езерв 10 г потпоручника из Лес.,овца, даваће му у суботу 1‘2. августа, у цркви Св. Саве у 9 с. пре цодне полу-годишњи помен, као и почен мајци, односно ташти, баби Јанићији за чију су смрт ск,>ро извеигени из рбнје. ФРАНЦУС 0 САУЧЕШ.ЂЕ Пр 1ликом несреће која је зздеснда Солун француски послааик у Атини добио ј.е наређење, да г. Венизелосу изрази симлатије своје владе. Од генерала Сараја влада је тражида, да изађе на сусрет са најнужндјим потребама гра^анс.тву, које је остало без.срастава за живот.

11 Шекерна индуспхрија Ова индустријска грана зауаима у Руспји важно место. Земљиште за њу засејагш, по просторности највеће је на свету.Ипак, штосе тиче производње шећера са једне површинске јединице, она је испод стране; то Долааи отуда, што се по досадањем иачину рада у Русији пропзводња по»«ћа вала са аовећавањеч искоришћеног простора а не интенаивношћу пронзводн.е. За ово јв од обележја, да је за последњих двадесет година произвсдн.а шећера са једне де сјатине остала скоро пста (1 десјатина 1,032 хектара), док се укупна производња удвосгручила. Она се тапмичи

у производњи са Немачком и Аустро-Утамском, а по кад шго их и надмаш/је. Нај аспространије нсговање шећерне репе било је у за падној Русији. У} уппа по >ршина репом засејане земље год 1913 ианосила је 1 50 00 десјатина; од овога 10 од сто припада Иољгкој; В лннију, Подолају, Г.есара««*ју, ћијев и Керсон г.олави 55 од сто; на Курск, Полтаву, Харков и Чернилоа долааи ; 0 од сто и остатак од 5 од сто на истоине областв. Рат је имао велпко дејство на индустрију у близити самих операцнја. Јтп 19 4. г. шећерна тц.устрн а западних крајева претрпела је инвазију

непријатсља; Г-Ч5. г. она већ ! није више радила, а и у југозападнич областима (Волинија) бнла у такође делимично погођена. Међутим у пркос то.че, промзв. .дња шећера ие сам > да није оптла, већ ј- још год. 914. и 11 . надмашпла годину 191 Ч Ова се појаат објашњтва добрич жегвама, а та о исто и проширењем ове индустрије у средњим и источним областима. Исто се то не сме оче наати » аа пе]>иод 1у15 19 г. на супрот пре станка рада у западни« фабрикама. Доносимо ниже компаратив ко преглед туске шећер>не индустрпје за времерата, као п за годину лре рата: 191! : : Засејшо зенљпште милпјона десјдтин > <>57,5, жетва р< пе (у мил. луда: 1б,38 ктр.) 669; број фгбрнка 236; Добн-

јеш» Ш' ћер (у мм :. пуда) ! 0 . 1914: Засеја> о земљиште иилијоца десјатина) 730,1; Жетва репе (у милијонима пуда: 6,! 8 м-р.) 7 /; Бпој фабрика 27 ; Дс>6ијен шећер (у милнјоињча пуда) 107,9. 1 3: Засегамо земљ. (чилијона десјатина) п50,5; Жетва .е> е (у милмјонимл пуда: 16,! 8 кгр.) 63 рој фабрика 294; Добијени шећер (у мили онмма пуда) 92,4. У јисен- > 15, шелераш имдустрмја је ж 1 Тс иретрвс ла због осI удице срестава за довоз угл а погревиог фабрикача (оас је ©доцнижо нроиаводаку). Ш ро се т«ч< иавоза ш-ће->а, он се по к 'личин .1 са тодина ча внатно мења. ИзвоззаФинску и з< мље гзнјске псње се, а за <>с:алс зсмљс потпуно је пре> тао Извсаена количина

1914 год, била је 6,5 иилијонапуда, 1915 г. Биилшша пудаМада се повећава унутарња потрошља ш> ћера, иоак «е и иоред иввоза ао»азује впшак у производњи. Он је за период 1915. 191« 13НОСИО око 20 милиоиа пуда, што предетавл* д«остру,.и изчоз за Финску и Ааију. (Св; шетак)

ЗаНИММВјСИ Аргснтина иаа 29 иилжжа грла рогате п < ; 7 милиона грла сптнв марве и 7 милиона коња. Сјерињчне Дпжаве ииају 71 милгон грла рогате н 5» мплионг сзтне стоке, 56 милпона комада свиња и 20 милпона коња. Русија имл >7 милиона грла рпгате и 44 милиона грла ситне стоке, 22 милиона коња и 11 милпона комада св: ња.

Одговорш* уредцнк ДРАГ. О ГОГИЂ

Штимпарвја АКаДЈРџНв