Народ

»■ л8 - —

БРОЈ <0 ЛЕПТА

„Народ,, излази свакога дана по подне.

Штаипарпја се налазп у Франковој улицп бр. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Р} т кописи се не вра%ају.

Огласи и белешке напла-кују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

1АША АНКЕТА

И највеке и најправедниЈе ствари често остану без дефинитивне и потребне санкције само због тога, што њихова позитивна и целисходна решења нису била на време и довољно образложена и припремљена у свима правцима, у којима је то требало учинити, и од свих фактора, чија је била дужност да то учине. Таквих случајева било је увек и свуда, па и код нас, у разним моментима наше прошлосги. То су они листови наше историје, за које се с правом може ре'ћи: да су били добри, у колико су били исписани крвљу нашега народа, и да су били рфави и мрачни, у колико је на њих било проливено мастила ондашње наше дипломатије. Данас, кад стојимо пред судбоносним и дефинитивним решењима свих нашпх националних и државних проблема, данас више него икада сматрамо да свакога дана треба понављати спасоносну мисао: Док се борци бију на бојноме пољу, сви остали с} т дужни да до краја и у сваком моменту изврше сваки своју дужност! — Ни најситнији моменти нс смеју бити пропуштени или одложени, па ма колико њихова важност и њихов утицај на коначне одлуке изгледали мали и безначајни. За питање наше анкете, међутим, сваки мора одмах увидети и признати да по својој важности и по своме утицају у одлучним и решавајућим моментима има да буде, неоспорноЈедно одглавних средстава целокупне аргументације наше тезе на великом светском Суду, којим ће имати да се заврши овај страховити рат. Анкета има актима и фактима да утврди наш удео у великој борби цивилизације и права противу последњих напора варварства и милитаристичког империјализма Немачке и Аустро - Угарске. Анкета има да утврди све наше страховите жртве у људству, у материјалноЈ и

духовној култури, И 'ГИМ самим да рељефно истакне сва наша права и оправда све наше захтеве и претензије, тако скупо н толико пута тешко стварно ве 11 пскупљене... Због свега тога овај посао, знача)ни и обилни посао Анкете има из основа и да се уреди, и да се прошири, и да се појача. Јер време пролази, а за сваки тренутак треба бити спреман. Из разлога највише целисходности, ми смо скромног мишљења али на коме у толико енергичније инсистирамо — да наши меродавни и одговорни срактори треба одмах да умоле савезничке владе, нарочито Француске, Енглеске, Сједињених Држава и Италије, да одреде по Једног стручног анкетара, који ће са нашим анкетаром, сачињавати једно импозантно, компетентно и аукторитивно тело — каква треба да буде наша Ан кета. То и такво тело треба да изради ону огромну књигу мука и патњи, жртава и напора нашега народа од Солуна до Корушких Алпа, Мориша и Карпата. На страну сви обзири и детаљи, који изискују нарочита расправљања! У начелу, ми налазимо да је овакав највиши интерес нашега народа и да је ово једна од оних дужности, коју нико нс сме да пренебрегне, ни из каквих посебних разлога. ЗВЕЗД0ЦЕ По новом закону о жан дармврији, који је усвојен пре неки дан, жандарми у у Швајцарској имаће ове плате ■. Подофицири 2200 до 2800 а жандарми редови 1800—2300 франака годи шње. Па да човек не назове Швајцарску жандармском земљом! Гаргантуа КЕРЕН;К. ЗА РАТ

Петроград, 16. августа Отварајуки конферснцију у Москви Керенски је у једном дугом говору оцртао ду-

шевно стање руског народа у питању о рату. Он је рекао; ссПрошло је нешто времена , од када смо ми са гнушањем одбили нсмачкс прсдлогс за зассбан мир А једва има неколико дана , од како је непријатељ учинио други сличан покушај, управљен против наших савсзника. И овај покушај одбијен је си истим гнушањем.» ЛИБКНЕХТОВО ПИСМО Лондон, 16. авг. Енглеска штампа објављује извод из једног Либкнехтовог отвореног писма, које се рас турало прошле године и које се сматра као узрок за његово хапшење. Ово је први пут како је ово писмо штампано у иностранству. Либкнехт у њему изјавл.ује, да је Немачка спремала светску катастрофу у споразуму са Аустријом. После тога Лнбкнехт ређа читаз низ злочина које је Немачка починила, као што је инвазија Белгије и Луксенбурга, употреба Цепелина и загушљивих гасова протпв невиних лица, торпедовање »Лузитаније-, одвођења итд.

Женева, 16. августа

Један пссланик Рајхстага интервјучсао је бугарског краља и сад је тај интервју об јавио у ‘Најес Штутгартер Блат.> Фердинанд је изјавпо: «Ја се гнушам издајства II талије.* За тим говорећи о Америци, рекао је: Ја мање ценим амернчку војну снагу нето њену финансиску моћ, која ће играти велику улогу, нарочито после рата. Што се тиче будућности Бутарске, она зависи од подизања брзих комуникационих пруга између Бугарске, Немачке и Аустрије. Данашње дискусије о циљевима рата у парламентима и у штампи потпуно су бескорисне. ПРИЗНДЊЕ СРБИЈН Лондон, 15 авг. »Моринг Пост^ јавља, да је Балфур прошле недеље одговарао у Доњем Дому на конкретно питање о положају Србије и о задовољавању њених аспирација од стране Савезника. Девис, који је поставио питање, изражавао је једнодушни осекај британског народа, шаљући живо саучешће српском народу који је толико патио. Девис јс указао на услуге, које су Срби учинили Савезницима, тукући А у-

стрију, и који су пропали тек пошто су Немци били појачани бугарским издајством и грчким одрицањем уговора. Легитимно ослобо ћење Србије и накнада за сва зла, која је Србија пре■ трпела за своје Савезнике, исто тако је животна погодба као и васпоставл>ање оштета Белгији. 0 томе питању не може бити неспоразума, као што је то Балфур јасно нагласио. Када до-ђу преговори за мир, Србија ће заузети почасно место. Њени најбољи пријатељи радују се да виде зближење Срба и Итали јана. РДД ЕНВЕР ПДШЕ Лозана, 16 авг. Енвер паша је посетио фронт у Палестини. Он је прошао кроз Јерусалнм, Сафд, Наплус, Дамаск, Бејрут, Хомс и Хаму. У Бејруту су манифестације,

»Дељи Експрес« објављује интересантно причање Парсивала Филипса о акцији тенко ва у садањој офанзиви у Фландрији. Тенкови, каже Фнлипс, још једанпут су оправдали свој глас. Терениа коме су се тенкови кретали био је врло тежак, мочаран и блатњав, тако да је било људи који су мислили да тенкови туда не могу ни проћи, као што је и за иста било тенкова који су у првим борбама остали у блату. Нпак су онн продужили борбу и успели су да се ослободе и глиба и својих непријатеља. Авантуре тенкова почеле су нешто пре нето напад када је флота управљена на предње линије прешла нашу линију поздрављена од стране стража и логора, где је било хиљадама војника, и поздрављена од војске која полази у борбу, гледајући у тенковима сзоје велике помагаче. Један или два незгодна случаја има ли су тенкови са железничким возовима. Један тенк, коме се могла опростити његова глувоћа а који није добро ни видео, није опазио неколико вагона робе, на путу којим је он морао да прође. Машиниста железничког воза није чуо тенково зврчање, јер га је била заглунула његова локомотива. Тако је тенк налетео на воз, преврнуо је вагоне и прешао преко њих као да су то биле куле од карата. Тенкови су ималп актнвиог удела у борби нзмећу Жилијена, Фрегенбурга и шума у близини Фрегенбурга.

које су му приређене, добиле изазивачки карактер: триумфална капија била је подигпута на месту, тде су иедавно биле обешене најугледније личности из Сирије. На путуЕнвер паша је просипао злато. После ове њетове инспекиије решено је да Фалкенхајн иде у Сврију. ПОД 0ПСАД0М Париз, 16. августа >Матен« публикује изјаву јапанског команданта Кобејаши, који се сада налази на француском ф>ронту, а која гласи: да је савезничка победа ствар математички и научно тачна. Немачка је сада као опсађена тврђава, која је из* губила сваку наду на помоћ. Тешко је предвидети трајање рата, алн то је споредна ствар. Главно је да имамо у впду циљ рата, којп је врло значајан. Заузимање редута Заузимање Кастела Померн био је најзначајнији догађај тога дана. Кастел се налази на по пута између истоименог села н првих ровова : Речица Хонебек тече испред положаја. Тенкови који су про* лазили поред комплекса Померна требали су да пређу ову речицу, са глибовитим обалама, и кретали се лагано и били су мета за непријатељске топове. Један тенк који је био скрхао задња утврђења кастела, дошао је до самих бранилаца редута. Ови су се склонили у Кастел. Али је тенк наставио пут и, потпомогнут још једним тенком, поновио је напад, којим је уништио и последње браниоце кастела. Један други тенк који је напао заједно са пешадијом требао је да фронтално нападне мало утврђење које је бранило прелазе. Један топовски метак тенк је испалио против тврђаве у исти мах бацио се на тврђаву да је уништи. Тада су се видели браниоци како излазе у Сен Жнлијен из тврђаве са уздигнутнм рукама на предају. Пошто тенк не може да заробљава, он је нрејурио тај брањени цео, не задржавајући се. Штенбек је био прегажен и тенк се вратио неоштећен. Тенкови су имали најтежи задатак при заузимању шумовитих положаја позади немачких ровова. У великој а најгушћој шуми, када сутенкови и пешадија напали на бранио* це утврђења, тучени су неирпјатељским митраљезима. У-

Сцшиа флота