Народ

СТР. 2.

зимапем тих ичтраљеза лаша лшшја би се осигурала од пелрпјател скпх ПЈхзтпвиапада. Телкоаа су се ааусгавн.чц на крају шуме и пуиа четири сат^а иападади непрајше.ха и растеривалп својпи топовима. Немди нп бомбама нису реа гиралг. У раиијнм борбама они би покушавали да нападиу тенкове бомбама, али оне нису имале иикаквог дејства против чврстог оклопа ових сувоземнпх лађа и резултат је био, велики број Немзца убијенпх својим сопственкм бомбама. Посада тенка Највеће губитке тенк пма у људима, када оперише отворено. Често, кад тенк дође на ллнију непријатељску, рушећп његове ровове, митраљези које тенкови собом носе скидају се и постављају отвореир за дејство против непријатеља. По пекад догоди да тенк мора да се повлачи и да се његсва врата затворе, а они који су изишлн не могу пх више с пол.а отворитг. Људи којп су изишли пре гИну и рањавају се, него што се предају. Најлепшп плен једног теика био је 60 Неиаца, заробље нпх код Сеп Жилијена. 1>сз сумње да и поред све науке немачке и отпора прогив тенкова, Немци се ипак јако боје ових чудовишга. Теикови су у најтешњој вези са пешадијом, те се могу међусобно помагати. Посаде тенкова остају затворене по нскад цслог дапа. Једаа тенк бстрпо се пуних 17 сати. Посада другог једног тенка бори.ча сс од зоре до мрака. Па нпак посада тенка навикава живину да жкви с њп ма п нема човека у британској војсцп који ради с толиким тешкоћама и дочскује смрт тако хладно, као што је човек из посаде овнх сувоземиих лађа краља Енглеске. СКУП У шскви МОСКВЛ. — С/еул // Моснви састављајц -. сви чланови четврте Думе, више од сто делегата Совјета, сто делегата Совјета Се-

љана, 400 делегата Земста ва, 1.~>0 раднина и 7.5 дглсгата стручних органигација, 100 делегата Универзитета и школа, делегати индустрајсни н трговачкч, 100 сопственика. н 100 делегата са фронта — укунно ‘2000 члансва. Керенски је председник. КРАТКЕ ДЕПЕШЕ

Атина. — На идућој седници министарски савет ба-

ФРАНЦУСКИ ШШИКЕ У почетку ноћи било је јако бомбардовање француских линија у области висоравни Калифорпије и Шевреја, алн је оно заустављено ватром иаше артпљерије. Немци нису мо глп извршити никакав капад. Французи су извршили неколико испада у немачке ровове на Орежуљку Суен и растерали су немачке извиднице на брду Мире п према Аракуру. Французи су добили заробљеника. На верденском фронту доста јака артиљеријска акција у области шуме Авокур и на сектору Бомона. Два напада на мап.е фракцуске положаје одбијени су. ЕНГЈ1ЕШ НОМИНИКЕ Као резултат нашег наиада од јуче по подне, ми смо померилп своје линије, после упорне борбе на фронту више од 2000 јарди са стране пута Жилијен — Поелкапел. Наше трупе утврдилс су се у другим деловима треће иемачке одбрапбене лшшје. Пзјутра непријатељ је иапао наше положаје код ИнЕернеса на путу Иир—Менен. Ми смо одбили ове нападе и добили зароб љенпка. РУИУНШ КОГШИКЕ Јаче узајамно бомбардовање у области Акоње, Марасешћн, Којмешћи и Мамалкази. Руске трупе одбиле су неке покушаје непријатељских извидница. [У области села Иваиче (рукав Св. Ђорђе) руски митраљези оборили су је дан хидроплан, који је пао у пламену.

ИА1, °Д виће се катастрофом у Солуну и вотнраће знатие крсдите за помоћ пострадалима и за подизање вароши. Атина. — Г. Венизелос телеграфски је захвалио председнику француске владе на његовој изјави саучешћа, поводом пожара у Солуну. Лондон. — Поводом годишњице румунског ступања у рат г. Лојд Џорц је упутио председнику румунске владе једну депешу, у којој се одаје признање румунском народу.

У Буковшш између Солче н Арборе три руска официра са педесет војника извршили су једно смсло извиђање на брду Липорници, отеравшибајонетом један део непријатељсккх истакнутих трупа и вративши се са десет заробљеника Аустријанаца. После вмше напада непријатељ је одбијен са крвавии губицима а Румуни су задржали Пискул-Кокозила. У оп ште нз целом фронту јача ватра пешадије и артиљеријена секторима Агоња Грозешћи и Марасешћи. ИТАЛИЈАНСКИ К0Ш1/НИКЕ На целом фронту битке поглавито артиљеријска акција. На фронгу Бајнзице наше трупе, настављајући своје продмрање, у тесном су додиру са непријатељем. Са неколико јаких надирања д^били смо неке положаје, које неприја тел. није мотао повратити својим нротив нападима. ДОГАЂАЈИ ВИСОКЕ ПОСЕТЕ За преме свог бављења у Солуну грчки краљ Александар посетио је српскогпрестолонаследника Александра. Престолонаследник му је врагио посету. ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА Због пожара прекинута је била електрична струја за целу варош до Беле Куле. Друштво је живо радило за успостављање линија и

већ крајем ове недеље електричне струје имаће у целом Солуну. ЧПТУЉА У Нишу је преминула 3. маја оге годпне Бпса Тирнанић, жена иашег доброг пријатеља т. Ииколе Тпрнанпћа, инжењера и резервног инжењсрског поручника. Изјављујемо г. Тирнанићу усрдно са учешће. НаЈНОБИЈЕ Ш МИЛАНО. — »Кориере Дела Сера« јавља аа 'ће г. Папшћ доћа у Рим и да ће од његовога доласка отпочети виеме /аче дипломатске офанзиве свих савезни ка, а нарочито Италије и Србије против Аустрије. Атина. — Последивног говора г. Венизелоса, попсо се на трибину г. Александар Карананос посланик опозиције, и изразио поверс' ње влади. За њим је дошло још девет посла ника. По том је једногласно усвојена ова ре золуција: »Скупштина, прокламујући свсти карактер мејнЈнародних уговора и обавеза према савезу са Срби/ом , шаље братски поздрав херојском српском народу. уверена да је цео грчки народ готов на сваку жртву да на страни савсзничкој у зме учешћа у светској борби за слободу, како би повратио народну част , повратио изгубљене територије и бра нио народне интересе у опинпе«. Седница је завршена у 2 и ио сата по поноћи. ЛОНДОН. — Г. Керенски је честитао енглеском краљу, г. Поенкареу и пталијанском краљу иоводом последњих савезничких победа, које су изазвале дубок утисак у Русиј и МОСКВА. — Керенски је рекао у говору, отвараЈући конференцпЈу: ваки покушај да се оваЈ - сасганак искористи за испаде на народну управу, биће немилосрдно угу-

шен. Влада ће отворено ре^„ истину, како би је свакп знао и како би сваки вршио сввју дужиост.» Керенски је завршио, изјављујући, да ће сенарочито трудити да заштига војску против покушаја недисцнплине. ЛОНДОН. - Јужне Ка неске провинције, које до сада нису признавале владу у Пекингу, објавиле си рат Немачкој. АТИНА. — Солунски посланик Ландос биће изведен пред ратни суд 8ато ште је листу »Неон Асти цввао скупшганска документа. АТИНА. — »Месаже д' Атен'‘ јавља, да ће за дан, два доћи у Атину г. Пашпћ. Он ће се састати са г. Труибићем и саопштити му шта је рсшено у току последње две конференције у Паризу и у Лондону. — Г. Пашић ће се сасгати и са г. Венизелосом. МОСКВА. — ПослеКеренског изјавио је г. Авксентијев: <Главно питање је сада да се организујеживот уунутрашњости и да се добиЈ’е савршена унпја свих лОкалних власгм!« БЕРН. — Немачка штампа много се бавн папнном нотом. Либерална шгампа Ј‘е задовољна а листовл деснице сматрају да Немачка не може усвојити папине предаоге. - Радознало се очекују аустријски коментари, пошто се зна, да је Аустрија одавно пнтригирала на Ватикану да би сугерирала папи, да покуша са предлогоа за мир. — „Франкфуртске Новине“ са резервом пишу о папиним предлозима. Оне веле, да папа не би подносио никакве преДлоге, кад бн очекивао, да ће они просто бити одбачени. Даље овај лист додаје да иапин де марш не вређа осећања ниједпе зараћене стране. ЦИРИХ. — »Крајццајтунг* пише: «Лојд Џорџ је рекао, да је интегрална рестаурацаја Србији битни успов за мир и да је у томе ангажована енглеска част. Дакле циљеви рата Енглеске иАустрије и Бугарске у потпуноЈ - су сунротности. — Краљ Алберг у Брислу неће бити за Немачку ни мало мање опасан, него министар Пашић у Веограду за Аусгрију. Зато Аустријг треба да разуме важнос т белшјског питања за Темач .у.» БАЗЕЛ. — »Германија« је овлашћена да објави, да су .министар Шпан и начелник минисгарства Шафер дали о сгавке на мандат послаиика у Рајхсгагу.

>т«1«та ?7»т тогмпз1г гоп,.г- 1гхтг^гту,:д.7д.- Е ДИИИБ ЗБАНИЧНИ извештаји

Ги де Мопасан. ШТМАНСКА ШАЛА

Поворка се протезала по нзлоканом путу, осенченом велнким дрветима, засађе<шм ивицом пољских 1 шања. Наиред су шпли младешш, затнм родитељи, па званице, па сиротиња и мангупарија која је облетала око поворке, као мрве, гурала се нзмеђу рсдова, пела се на гране да боље »иди. Младожења беше леп момак Жзн 11атн, најбогатији поседиик у околини. То ти беше, пре оета иоиаман ловац до лудила страсан и који је трошио велике суме новца на своје пс , чуваре и пухцке. Младу Розалију Русел, ра до је гледала цела околина, јер је налазпла да је пријатна

( 1 ) а знало се да има добар мираз. Али она изабра Питија, вероватно што јој се внше допадао него други, или још боље, кад се нормандски размислн, што је имао више талира. Пошго пређоше велику преграду младожењииа мајура одјекнуше четрдесет пушака, ма да се стрелци, екрнвени у рововима нису впдели. На ову куку људи се раздрагаше, а Патн, остављајући своју жену скочи на једног слугу когаопази иза дрвета, зграби своје оружје и сам опалн скачућн као ждребе. Затим дођоше на г.ут који води кроз јабуков воћњак, ко-

ји се ломио од рода, кроз е соку траву, кроз телад кс

Одговорни уредиик ДРДГ. С ГОГНЋ

су их гледала крупним очима полако се дизала н остајала стојећи, пружајући губпце према свадби. Људи су постајали озбиљниј'и у колзко се приблнжавао ручак. Богатијп су носили високе шешаре од сјајне свиле. другн обичне чупаве као да су од кртичЈ - е коже; најскромнији просте капице. Све жене носиле су огртаче, бачене све преко леђа, чије крајеве су држале на рукама са церемонијом. Они су били црвени, ишарани, светлећи, и њнхов сјај изазиваше чуђење код црних кокошака иа ђубришту, код пловака на ивици баре и голубова на крову колебе. Сво пољско зеленило, зеленило траве и дрвета изгле даше огорчено у додиру са овим црвенилом које засењује

и две суседне боје заслепљавале су под ватром јужног сунца. Великн мајур изгледаше као да очекује, у дну свода од јабука Нека врста дима излазила је кроз отворена врата и прозоре а јак мирис од јела испаравао се из целе простране зграде, кроз све отворе па чак и из самнх зидова. Као змија, позорка званица се отезала кроз двориште. Док први сгазаху већ кућп и расипаху се, дотле су други ј‘ош пролазпли кроз отворену ограду. Рововн сада беху начичкани дечурлпјом н радозналцима; пуцњи пушака не престајаху, одјекујући са свих страна од Ј'едном, стварајући у ваздуху од барута мирис кој'и удара у главу као пеленовача. ШЛИ ОГЛАСИ ПОМЕН Светозар Веселиновић, саобраћајнн чиновник велвшке жељезничке станице, извештава сроднике и пријатеље, да ће у недељу 20. ов. м. давати полугодишњи помен у цркви Св. Саве, у 10 часова пре подне, свој ' ој ' доброј супрузи и плетенитој матери Ружици, која је умрла 20. фебруара ове г. у Ници. 1-4 СРПСКО ТРГОВАЧКО ДРУ* ШТВО Канцеларије Српског Трговачког Друштва налазе се на првом спрату Хогела Кавале, преко пута бивше грчке централне поште, улица Александра Великог бр. 7. ХОТЕЛ »АЛЕКСАНДРИЈА* налазп се у непосредној близини хотел »Телеграфа« и једини је, који је у том крају остао после пожара. Српска кујна, собе на расположењу. Препоручује Атанас Атанаси јевић, хотелијер.

Штампарија &ЗДВЛРЏШБ