Народ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ,, излази свакога дана по подне.

Штампарија се налазм у Фран ковој улицп 6р. 20.

Власник КРСТА ЈБ. МИЛЕТИТч

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 28 АВРУСТА 1917.

Рукописи се не вра&ају.., Огласи и белеппсе иа^ плп-ћују се по пОгодби. Редакције је у улици <1>ранковоЈ бр. 2б.

Глаани .уредник ДР.4Г. с. ГОГИЋ

т.јТјд-Јтг ' :м~дс

Битка Руса н Цемаца Париз, 28 августп.. цХавасова Агенција« телеграфи пЈе: Од јуче наетупиле су промене на фронту Риге. Најкрвавије борбе воде се у области Гогеволда. Козаци се са највећом храррош-ћу одупиру Немцима, наноее'ки им страшне губигке. пепријате.Ђско напредовање потпуно је заустављено. У војсци генерала Корнплова влада дисци плина. Непријап.‘.в шаље појачања, да би дорастао руском отпору. Хи нденбургов ллан пропада као неким чудом. Цирих, 28. августа. Данашњи нсмачкп ком.ишкс кпже, да руске гпрупе пиЧЈНЛј да дајц огорчсн отпо р на фронпцј Ри ге. У комцникгу се нели: »Због јаких рцскиГс противнапада бали смо прннуђена да напустимо неколико наигих предњих положија.«

За рш »Народ« се ве-ћ занимао питањем о ратним инвалидима, јунацима који имају сва права на народно признање. Допустите, да изнесем једну нову идеју, чије •ће остварење не само донети ефикасну помоћ онима што су остали хроми у овој огромној борби, већ ће знатно користити и становницима многих општина које су ратом тешко погофене. РеЕи ће се можда, да је сувише рано правити ове планове за будућност, кад још непршатељ држи скоро целу нашу земљу. Ја бих одговорио, да пошто је цео свет као и ја убеђен да ће се рат једног дана у опште свршмги, а да Фе се свршиги и за' српску земљу — која је по мало и моја — то није никада сувише рано да се припрема сре^ћна народна оудућност. Сем тога, треба знати шта да се ради, кад вратимо у Београд наше развијеие заставе, те да се што је могуће брже загладе сва зла причињена овим дуготрајним, смртоносним борбама и невољо.м која нема имена. Ево моје идеје. Нема сумње, после рата Ее бити кроз Србију и Српску Македонију маса туриста из савезничких и неутралних земаља. Ови странци не само да Ее донети у земљу новац — моја земља, Швајцарска, најбољи је до-

каз заозо — већ 'ће се заин гересоватииза природпо богаство земље, било у погледу земљо делском било у погледу рударском, и постараће се да са овим упознају и своју земљу. Ова пропаганда преко туриста донећс Србијинове клијенте за њсн извоз и потребпе капитале за рационалноексплатисање њеног природног богаства. Да би се могла створиги велика туристичка струја у Србији, по требно је створити за страпцс иеопходну удобност за путовање. Треба путева, срестава за сазбраћај, хотела. Године рага створиле су путеве свуда где се борило, то ће рећи, скоро целој С])бији и готово свуда у Ма ћедонији. Многи од ових путева изврсни су^и њима се може аутомобилима и-ћи до на плани ну. Ови путеви ће створити туристима могу ћност да путују по земљи да виде места где се одиграла велика трагедија, да се диве лепоти српске земље и инпозатној величини маћедонских пејсажа. Али после закључења мира ови путеви ће бити неупотребљиви, ако се о њима на време не поведе рачуна. Први посао који би се могао дати ратним инвалидима, био би надзор над овим путевима, које би одржавали становници тога краја.

После тога требало би иодићи хогеле па за н и мљи в иј и м м ести ма са ратне и цриродке та ч ке г ј еди ип а. (1 г м \ 1 слим ја, да се српска зсмља покрије палатама, него чистим склоништима, гдс путник може наћи сгана и добре и просте хране. У рату су већ на неким местима подигнута склоништа кбја би се могла употребиги. Колшсо би занимљиво било за једну америчку »мие«, например, да спава у колеби генерала X. одакле је управљао битком код У.? Код мас у Швајцарској подигнутс су кокетне и практичне мале виле са четири до пет соба које нису скупље од 2500 до ЗоОО франака. У тим »хотелима« туристи нађу просте али добре хране и превозних срестана (магарце, мазге и т. д.) »Хо телијер« би био ратни ннвалид. Примећује ми се, да би овакво прсдузеће стало много новаца и да би притисло државнс изворе. То је заблуда. Пре свега адмимистрација свим тим послом могла бн се поверити једно.ч лриватном друштву, као што је код нас друштво за развијање туризма или као ТурингКлуб у Фран цуској, која подлеже државној контроли. Ба тај посао неби био по тј)ебан нски огроман капитал и ја сам сигуран, да би се он солидно исплаћивао. Предузеће би се брз) развијало а у исти мах дало би маси ратних инвалидалепо пла ћенуслужбу и посао за који су способни. Др. Р. А. Рајс ”ЗВКЗДИЦЕ0.) многих свсштсничких питања рат 1\с, по ссби, једно да реши : питање о оделц. А то није безначаЈ но јер грсДанско одсло даје слободу у кретању. Гаргаатуа ШтППтт Њујорк, 27 авг. Поводом прославе трогодишњице битке на Марни биле су велике свечаности у свима варошима Сједињених Држава. У Њујорку и Вашингтону то Је био

прти фраицуски Дћн. Музика ј)енубликанске гардс свирала је Марсаљезу и < ве еавезпичкс- ХИМНе У ИаШИНГК* ну био је В 1 МНКИ ревн, на комс је учеегвовао Председник Вилзон, сви министри, сенатори и савезнички представници. »Њујорк-Тајмс« пише о томе: »Дан 2-1 августа оживеће Француску. Французи су и апсолутно и релативно највише изгубили. Фј)анцуске груди начиниле су гвоздени зид за спас Француске и цивилизованог свега. Марна изазива лепе успомене и никада се неће изгубити из исто|)и]е. Француска и Жофр однели су победу.«

8ЕКЕРЛЕ М ПОСЛУ Цирих, 28. августа Из Пеште јављају листу „Цирахер Пост“‘, да се верује. да ке популарност ми нистра председника Векерла учинити, да престанс борба против изборне реформе, коју води један део 'Гисине фракцше, и да ’1\е и она гласаиш за ове реформе. Пови изборни систем састојао би се у ј'ед ном низу избора. Држа се ди ће. ради тога мсЦарски нарломенат бити сазват 2. сситембра. Векерле је рекао у изјаеи коју је дио листу ,, .1.; Еиип 1 ‘: да ће спољна иолитика остати иста која је и данас и да ћс се онсвоменер-

ализма. По овоме се види, до ће Векерле бигпи ирогрие пројекота :а стварање А1ител-Еврапе о т ће остатв веран 'саеезу ауетро-немач • ком. ГОДИНА ГЛАДМ Цирнх, 28 ,адг. У нзјави у <11ајес .Вии$р ЖурнаЛ’ аусгријсни шшнстар за исхрану празнаје, џи је ова година Онла аа Аусгрију гсдина глади. Он је рекао, да веК неколико несеца у Ау* страји се жпви .сцмР лд румунског житаМађарска влажа била је обеКала б(Х)0 вагона жита, алц чије од тога нишга дала. НајеКа тешкоћа у овој годигга ће апсолутно кенање фуражи, због чега Кс настат* оскудица у млвку, маслу н сиру, веКа него прошле године. *Мн ћемо клати сгоке ваше него што је потребно за потрошшу. Претек се неће давати иа ппјацу, већ ће се ког.зсрвирзтн за г.ерподу крајње глади, која се иа иесрећу може нредвиђати за- пролеће 1)*18 год.

Бврин пред рат

* а држаше Пугарс е, пре нс-го што је опа објавала рат, једни су гледали правилно, знајући да Ке она то учинити, а други, верујућп у тради цноналне н,ене везе са Русијом, билп су у заолуди. Ми смо Бугаре познавали мцого боле и лакше нам је било да тачније оцепимо и њипе тежље и њине везе, и, према томе, да погодимо како ће се она определити. Тако псто и бнвши амбасадор Сједиаенах Држава у Берлину г. Жерар био је у доста повоњном положа ју да буде о томе обавештен. Сзда је „Дељи Телеграф" по чео да објављује сећаља г. Жерарова на свај први период рата. У тим зас елешкама има врло важиих открића о држаљу Бугарске у томе времену. Американски дипломага каже, да је још 1-1 јула 191Г>

упутво својој влади један извештај о томе. У том извештају он је рекао измвђу осгалог, да му је једди врп*. јагељ Немац саопштиџ, како је један немачки фабрикант, познаник тога љеговог прпјатеља, доб.:о од бутарске владе велику поруцбииу догледа за војску. Фабрикаит је оташао у министарство спољним послова да се обавести, трева ли да изврши ту поруџбмну бугзрске Еладе. Речент му је, да догледе пошље у што краћем року. »Чин сам то сазнао, каже Г. Жерар, закључио сам — а тако сам јавио и својој »лади — да ће Бугарска ускоро престатгг да буде неутралца н да ће се прпдружиги централним силама. !:осле три месеца моје се предвиђан-е остварило*. У Берлину су се у то времс у оиште куд и камо боље