Народ

Н АРОД

)

_ СТР. 2.. , позна*але Бугарске нацере него и у Петрогр>зду и у Риму. Шта внше п много пре тога, још у почетку рата, грчки посланик Теотокис, чо•ек без скрупула, био је више него обавештен о будућој бугарској акцији, која ће доћи раннје или доцније. Његова преписка са краљем Констакт-лном из првпх дана рата, усии тога што показује детал,ан кемачкк план са Бутарском, по тону одаје јотп да со првличнс могло знати о бутарским ангажманима. Уопште узевши, и неутрални и 'људи са скривеним неријатељскии намерама успели су да у питању бугарског држања буду боље оријентисани него остали. Чак и ин тимну немачку морално-војничку тактику Г. Жерар је тако одавно слутио, судећи по поменутом. н.-еговом извештају од 14. јула 1915, У том извештају он је по слао- својој влади и ово оба■ештење, које једобио у Бер липу: Немачке војне властн бврају међу руским заробљеницима официре и војнике ре волуционарних идеја и дају им иовац, лажне пасоше и а друге 'легитимзције, и слали их у Русију да раде на револуционарнОм покрету. Осим тога амбасадор Сједињених Држава јавио је тих дана својој влади, да се немачка влада труди да у неким одреднма своје војске што више развије грубосг и крвожедност. То систематско васпитаае за нечовечне поступке довело је убрзо до свих поанатих недела иа свима странама где су се Немци појави ли. Немачко. са свнм ново и грубо, ратно право, које је тренутно могло морално да утиче на њнхову војску, с предумишљајем је израђено уна пред и скрупулозно примењивање у току рата. НЕУТРАЛНИ Лондон, 27. авг. »Дејли Мела јавља, да су Данска, Но|)вешка, Холандија и Шпајцарска дале пристанак за сазив конференције неутралних у Штокхолму у току ове јесени. Рачуна се и на сарадњу Бразилије и Аргентине. Иницијатива за ову конференцију приписује се шпанском крал.у.

Социјалисте траже поправку повреде неутралности Белгије, траже васпостављење Србије. и 1'умуније, решење пољског питан>а и присаједињење Ел заса и Лорена и свих иредентистичких области својим народима. Декларација се свршава рсмима, да јс отита жеља свих народа да осај рит. Суде цоследњи, што ке се постићи слободом народа и уједињењем, независнош1,у и аутономијом иародности. ТоШТиеШ" Цирих, 28 авг. ,,Крајццајтунг“ објављује текхт прокламације пољске народне странке. У њој се каже: „Нашем стрпљењу треба да буде крај; прекшшмо све односе са онима којн окупирају нашу земљу. Ннкаквог протеста, никакве сарадње са њпма.“ „Келнише Цајтунг" пнше: , Ми све више можемо да констатујемо да Пољаца нимало не нагињу централним силама. На против они данас, као и раније, нарочито носле руске револуције показују решеност внше него икада, да задрже своје везе с Русијом." ковосдлд 7 дње Штокхолм, 28 авг. Холандско-скандинавски коматет објавио је овај коминикс: Због савстовања на лондонској конференцији и због немогућности да се реши питањс о пасоишма, комитет је ретио, да не сазива конференцију у Штокхолму садсЦ већ да утврди датум за сазив те конференције одмах чим се руски делегати врате из Лондона. УШСИ У АУСТРИЈН Рим, 27 августа •Ђорнал д‘ Италија* доноси ова обавештења о стању у Ауетријн: « лмиестија цара Карла, би ла је делимична: до данас би* ло је путтено на слободу око шсздесет хиљада особа; биле су осуђене због политичких

преступа од војних судова за време рата. Још их је много остало по тамницама да и даље издржавају казну. Онн, који су били ослобођени, Оили су већим делом одмах упућени на фронт. Утврђено је да су војни судови у унутрашњости и на фронту осудили од прилике двеста хиљада осо ба, он којих само у Горпцп четрдесет хилада је било обе шено без икакгог суђ в ња, а многе хиљаде у Славонији и Крањској. •Арбајтср Цајтунг* скоро је писао да је великм број словеначких СЕештеника био обешеп, а у Срему је обешено 108 Срба само једног пута. Сада се дознаје за процесе, по којнма се види: Нека девојка у Брну, у првој години ратз, када је посетила тамо неку болницу, добила од једпог војника као курпозитет један примерак прогласа што су нх руски авијатпчари бацали у I алицији. Она је препис овога прогласа послала неком свом стрицу. Полиција је за то дознала, ухапсила кх је, и војми суд је осудао девојку, њеног стрица и чегири друге особе на смрт, а трцдесет и трн других на тешко заточење од 1 до 12 година. Између сељака били су осуђивани и дечаци од 15, 16 и 17 година. Апелациони суд смањио је казну смрти на 16 година тешког затвора, а и осталима је смањио казну. Сада су изашли у слободу после три године тамновања, које су издржали за то што су прочитали један проглас. Сличан продес — како их у Аустрпји зову »процес ланца« — држан је у Прагу због тога, што се читао један проглас за независност Чешке, а на другом процесу такође у Чешкој, седмораца су били осуђени на смрт због тога што су читали један проглас«. »Пиколо Ђорнале д’Италија* доноси о нстом предмегу чланак и вели за далматинске новмнаре: Оскара Тартаљу (уредника националне »Заставс«), и Николу Бартуловића (уредника напредне »Слободе ), да нпсу могли мћи, када су били пуштени из тамнице, и да су на носилама били пренети у болницу.

У ЛОНДОНУ Париз, 28. авг. >Иманите“ објављује текст декларације, која је пред комисијом социјалистичке ме^ународнс кон ференције у Лондону. У њој се каже: „Победа немачког империјализма била би униште ње демократије. Потребно је за савезничке народе, да наставе војну акцију како би се утврдили циљеви рата. Мир без ратне оште те не може искључивати право п раведне поправке штете “. Одговорв! уредних ДР<

ФРАКЦУСКИ КОМИНИКЕ На десној обачи МезсНемци су напалп француски фронт на сектору шуме Кориер, али су напади пропали и непријатељ је претрпео тешке тубитке. Заробили смо 800 људи, а испред наших линија пред шумом Фос има преко 1000 лешева. РУСКИ КОМИНИКЕ У области Риге ни каквих промена. Одељења непријатељске кољице потпомогнута артилеријом, вршила су извифања око наших положаја. У пределуЈа^г. С ГОГИЋ

кобштата непријатељски аероплани увећали су активност и бацали су бомбе на варош Јакобштат. На Балтичком мору, 2о. ов. м., аероплана и хидроплана извршили су једну серију летова и извифања на Церелавеншвари и у области Киваште. У заливу Риге пет непријатељск^: апарата без уепеха напали су наше патролне торпиљере. У борби уваздуху код Арскулга, наши су ави-

јатичари оборили један непријатељ. хидроплан. Наши патролни торпиљери открили су у заливу код Риге, један непријатељски сумарен. У околини Ибенска опажено је вишс непријатељских бродова, и ватром из наших обалских топова, приморани су, да се повуку. ИТАЛИЈАНСКИ КОМШНЕ Јављају да су Италијави 26. ов. месеца у Триполису погпупо уништили једно одслел,е побуњеника, које су предводили турсг и официри. Непријатељеви губитци били су врло велики. Број мртвих из::оси о; о хиљаду. КРАТЈГГ ДЕПЕШЕ Гим. — „Идеја Нпционале“ сазнаје, да је на место главног команданга на Италијакском фронту, генерала Боројевића дошао аустријски генерал Кевеш. Генерал Боројевић одлази на руско румунски фроит. Париз. — Измена кабинета биће велика. У новој владн биће вође свих разиих група. Њујорк. — Демократски вођа посланик Кичен поднео је у парламенту законски пред лог о ратним кредитима. Они износе 11,538.945.460 долара. Тај пројекат бића изгласан без опознције. Лондон. — Један немачки аероплан бомбардовао је Дувр. Један човек је убијен а лако су рањена четири жене и два детега. "НАЈВОВИЈЕ ВЕСТИ ЛОНДОН. — »Тајмс « пишр : Сумпренска активност знатно је опала. По предузетим мерама, за кратко време. сумарени 1\е бита безопасни. ПЕТРОГРАД. - Максималисше и присталице Лењинове странке били су се разииии по Русији и наговарали простије класе и мужике да вршс погроме против Јевреја , како би тиме створили нереде, који 1,е сметати Провизорној Вла ди. Извршено је више хапшења и многи су стрељани после кратког ратног суда. ЛОПДОП. — Из меродавног извора.сазнаје се, да 1,е Савезници дати заједнички одговор на Папине предлоге за мир. Овај одговор биће готово исти какав је био одговор Г. Вилзона. ЛОНДОН. Јапански и амерички социјалисти стигли су овде да учествују на савезничкој конференцији која ће бити око половине септембра. ^ ГЉТРОГРАД. — идбор Совјета састао се, после Московске Конференције, у ванредну седницу. Он је ратификовао одлуке које су донете на Конференциш и решио једногласно да укаже сву своју помок влади Г. КеренсЈког. Послаће се једна делегација на све фронтове да тражи од трупа да се боре за Револу-

цију и да слушају наредбе својих команданата. ЖЕНЕВА. — Чешки лиспгови јављају, да је гроф Худенховс тражио да га смене са положаја гувернера Чешкг. ЦИРИХ. — Бечка влада каредила је, да се изврши прегрес привгтних станова имућннх грађшга у Трсту. Неће се првмати никакав протест од С 1 рзне сопственика. АТИНА — Према >Месаже д Атен« јуче су поставље не војне и цивилне власти у Јап.пни. ЛОН ОН. — У једном говору Лојд Џоц је истакао ва жну улогу, коју су мали народи имали у историји. Он је рекао, да су највећи генији изашли пз малих нгрода. МИЛАНО. — Прсма „Секоло“ ауетриЈски губици на Сочи прелазе 100.000 људи Највише су претрпеле тру пе, ко>е су састављене оО 60 проценита Словена и 30 процената .4 устро-Немаца. АМС ТЕРДА Т. — Бечки ,, Цајт“ каже, да је због оскудице. у кромпиру дошло до ееликих нереда у Пожуну. ЖЕНЕВА. — Поводом изјаве г. Векерла, »Најес Впнер Тагблат каже, да ће нови председнпк владе наићи на одобртвање код мађарског народа. Лисг подвлачи реченицу која се односи на тријалнзам. АМСТЕРДАМ. — Председник холандске владе забранио је мђперима одлазак у Немачку. ПАРИЗ. — На процссу генерала Сухомлинова тешко су сведочили ппоптв оптуженог г. г. Р одзјанко, Миљуков и Гучков. ЛОНДОН. — «Дејли Мел» јавља из Тијенчина: «Кинески ратни савет састао сс у среду да утиче на владу, да Кина при1,е Лондонском Пакту проптв закљу ■ чења ма каквог ссгт ратног мира, ПАРИЗ. — Румунски краљ, престолонаследник, председник владе, министар спољних послова остају код румунске војске. Други министри отиЈш -ће у Херзон, где је већ стнгла краљица са породицом. ПАРНЗ. — Г. Рибо је саставио кабинет из свих група. Верује се да је /. Мапви члан кабинета. Г. Р ибо ће данас, 28. августа, поднети Председнику Републике листу нових мшшстара. Ш оглдси Фирма Мосери и Комп. у улнци Банк, близу Солунске Банке, врши све банкарске послове; емисију чекова, наредбу за исплату и т. д. Да би се олакшао војницима, фчрма је отворила нарочито оделење за промену сваке врсте новаца. 1—Д

ИНвхцврЕЈ. АКРАРОВЈ