Народ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ ивлази свакога дана по подне.

Шт*«цфија се налаан у франжоаој улади бр. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛКТИЋ к. ЛВИИИПГ.ЈГ- . ... I

СОЛУН НЕ-јЕЉА . .д СеПТВМПАР_ 1917 . год.

ГОДИНА Г Рукописи се че вракају. Огласи и белешке аапла-кују се по погодби. Редакција је у уиг^Цћ ФранкоВој бр. 20.

Главпн уредпик ДРАГ. С. ГОГИЋ

1ош Супи »Ил Секоло« у броју од 4 септембра ов. год. доноси иод наслопом »Поводом Супилових изјавао ч.оанак ове садржине: »Персеверанца«' је у&ек била противна стварању југословенске дрђкаве и снорађгму гкоји 'би био основан на ме'ђ\ г сббним концесијама. Признајемо њену доследност, и ако код ње примекујемо у носледње време неку веку умереност у третирггњу тога питања. Кад је пре годину дана, министар Бисолати, у разговору са дописником »Матена«, нагласио потребу да би — не днрајуки у наш уговор склопжен сса Споразумом — требадо доки до срдачног спорааума са Југословевима »Персеверанца)) је гњевно протестовала против те »омашке“ (^аЛе) талијанског министра, пребацујући му да ни 1 е свесан своје одговорности, а нас је, >;који смо ее потпуно .елагали са мишљењем Бисолатиа, напала, да се »као* обичном много више заузимамо за ту$>е инт.ересе, него ли ? за своје. Сада послс голдину дана, кад наше * идеје и министра Би< солатиа прихватају и ваступају мно: и други листови и политичари, ? и кад онс хватају корена код умеренијег дела тњтијанског јавног мишљења „Персеверанца“ више не оптужује абог издаје. Али, понавл»амо, још није променила своје миш.вење, ■ јер сваком згодном при ликом истиче своје еумње и настоји да појача неповерење. Тако је јуче, после н неколико дана озбиљна размишхања, донела оцену Супиловог разго вора са послаником Беу вионом, и признала му V само нску естс гску вред диост. Супило, који није зваиично лице, показао се * мање резервисан од миј- нистра Пашика. Он је > казао изрично, да цела акциЈа јужних Словена треба да иде за тим, да »се до^е до одређеЈ- Ног, неограниче.ног и г. потауног споразума са Италијом.« »Персеве-

ранца“ за ово вели: то су веомп лепе рсчи! али је Супило казао и то, да су Југословени расположени, д .-1 < г одрекну и једног дела свога програма, ј е р је изјавио: ,,Ја мислим, да ке Краљевина Србд, Хрвата и Словенаца, којој је Италија потребнија од иједне друге европске државе, одговарајуКим концесијама платити ту сарадњу.“ И ово су за „Персеверанцу“ лепе речи, али јој, наравно, нису довољне. Потребна су*јој конкретна факта: да Пашић, Супило и Југословени тачно означе концесије, које су ра : сположени да нам учине. Овај би захтев могао и бити логичан, али нам потпуно изгледа нелогичан, јерако »Персеверанца« жели да се конкретизира споразум нека сама изнесе шта хоке и нека објасни талијанеки ратни црограм. Јер ко гаје икад отпорено изнео? Ко га јс икад прецизврао у Италиј и ? «Перссверанца« 'ће нам одговорити, да с.е задовољава оним, што је уговорено између Италије и Споразума у очи наше инте})венције. Предпоставимо и то, и ако имамо разлога да и у то посумњамо. Али у том случају »Персевсракца« Фе се сагласити с нама, да је велика погрешка што тај програм није познат и широј јавности као што је познат њој и нама и да је талијанска влада много погрешила, што је у опште дозволила, да се за целе две годи не у Италији и иностранству пропагира за Далмацију, чиме је на све стране изазвала против нас критику и неповерење. 1-Пта је то чудновато, ако се према толикој неодрскености и Супило ограни ш > само на то, да нешто нагласи Нама изгледа, да Је за сада довољно оно што је казао. За насјеглавно, да с једме и друге стране настаје помир љивије расположење; а ми смо уверени, да се иаша добит на др>то|

обали Јадрана неће мерити по једном километру територија више или мање, већ по ве■ћем или мањем поверењу, које 'ћемо улиги оним народима, који ке постати наши суседи, нашн пограшачи и на ши природни савезници против маших старих и заједничких иепријатеља. У гшјачавап.у овог помирљивог расдоложења мора.мо • бцтн разложни и не смемо се завесги неким злобним опоменамл »Персеверанце«, која наглашава, да се сло енски војници опиру Н;:ШОЈ ВОЈСЦИ. То је, нажалост, истинито; али је „Персеверанца*' бмла неопрезиа кад ово истиче, Јер ако се словенски војници, које Аустрија шаље нп наш фронт, боре против нас, то је донекле и последица оне политике, којм је „Персевсранца“ потпуно' одобравала, а са којом би сада хтела у име патриотизма, да м нас сооидарише. Па осим тога, у пролеће 1916. год. држање Х])ватеки\ свештенипа ( на фрцнту па Сави имало 1 е као главни а])гуменат наше противљење њиховом уједиње њу. Природпа јествар.да су те г.]): поведи, које су Италију приказива ле као ону, кпјајехтела да их < држи и даље под хабзбуршким режимом, морале имати успеха. Сасвим би друкчије било, — сасвим би друкчије расположење било код тих војника, да је наша политика у почетку и за време рата њима изгледала инспирисана другим критеријумом: да смо знали, да код народа са друге обале Јадрана изазовемо утисак, да је наш програм солидара.н са програмом свих потлачених народа у Аустрији и да ке наша побсда да значи и остварење њихопих националпих аспирација.

Патни предлози за мир спремини су шест недеља, и у тој Папиној ноти ни једном речи се не помин>е Србија. Штч је за то вре ме радио наш посланик у Риму ?

Паксвао се за пут у Петроград, куда је премеш тен и у гпаквим околностима, разуме се. није га могла интересовати римска политика. Гарганту« ТшГзаТвГ Берн, 3 септ. (задод.ио) Поводом Керенскове изјаве у Моекви о то : ме, да је Немачка понудила ^асебан мир Русији и да је та понуда одбцјена са презрењем, ! створено је јако узбу,1)сње у немачкој штамт пи. ,,Форверц“ констатује, да ни народ ни штампа ни немачки парламенат ништа нису знали о тој афери. Он тражи од владе, да најбрже што је могућно да погребна и потпуна обавештења о томе. ДГИТАЦИЈЕ Берн, 3 сепг. »Перлинер Пслитишс На, хрихтен" врло се живо ба | ве пацифистичкнч покретом, који је раширсн ме-ђу војницима на фроншу и ме ђу фабричким радницима у позадини. Лист тврди, да сц изазивачи ове агитације државе Споразума и немачки нсзпвисни социјалистч. У многим прсделшча војне влс.сти су забранилс све иолитичке скуггове ЕШШИЈА У БЕЧУ Ц фих, 2. септ. Епидемија дазентерије, која лори по централним царези

За време хохле су поли тпчке пнтриге Берлина при влачнле пажљу целога света, одржан је чувени и традицаонални вашар у Лајпцпгу. Ом је осгао прилично незапажен, иа да извесно ииа впше важ ности него ли какав Шајдеманов гоаор. Ове године су у Лајпдигу азвршилп највеНн напор. II сувише забринута због успеха последњег ваша1 >а у Лнону, Неаачка је хтела да поках<е како може да издржп борбу. Управа жаша ра, обилато потпвмогнута суб( веицијама иаревнне, Саксонске, вароши Лајпцига а ње гове трговачке. коморе, имала је за дужност да створи нове присталице и нову иницијатпву. Шгампа уверава, да се у овоме потпуно м уссело, и тврви да је било н купаца и продаваца у потпупо аадово длвајућем Лроју, а т«кО *сто

нама, дошла је пустошећи и до престонвце Аустрије. Војншш, који иду на одсуство, пренели су клице болеспг И расоросгрла је међу цивллним сгановништвом. Од ћочетка јула швре се у огромвдл раадерама зараза уБечу. Према -ваничним лзве 1 ага.јима, оболсвање је све веће, а смртност оболелих је 50 од сто. Бечка штампа тражи што хитнвје мере за сузбијање бПл^сти. АУСТРИЈА НЕМА УГЛ»А Аустриски министар грађншна, говојзеђи у гшр.га менту о кризи у угљу, при • знао је да је ова ствдр постцла животно гштиље. ,, Сџгауиццји , рекао је манцсгпар, и.ча Ои Суде ио сматро-нц оез оитимихча и ирло озбиљно. РЛада чини све да се продукција појача ■ 10 августа позватц су са фронау 10.000 минера и послатиу руднаке. Међутим проду дч ција с* није бог зна^ролџцц увскала, и то нарочшцу услед тога што мине/м збфг недовољне исхране нису кадри да раде дуго и много. То није зла волм с њихове стране веђ немођ. Ускоро ђе се можда њихова х/мна побољшати, а оваје мера преко потреСјна, па макар друге класе и т/теле. 3’ месецу августу влада је добила из Немачке 525000 тона за Аустрију и 290000 тона за Мађарску. ' Пазговарађе се 30 ивеуста поново о овоме у Берлину и трахсиће се сада од Пемачке мало вегка количина".

и велики број страпЛЦЈкДТо се, разуме се, мора пралвзк са скепгицЈЈЗмом, алп је ист*на да се у припремами робе за овај вашар учннио максимум напрезања, нарочцто у текстнлној индустријм. Појавл>ујући се аошто по то на вашару у Лајнцигу, немачка иидусгрија помишња »ећ тиме на сигуацију после рата. У то.ч нстои СЈШслу има да буде н иадожба фабрпчхе ,уметности у Берну, која евда само нрипрема терен, али чмм рат црестапе, изложба уџегничка претворића се у взложбу мусгара. С обаиром иа исслове после рата, немачки.*н-• дустријалци, у пркос вдкова о цчвнлној мобилиаац4јИ| тр*жлли су .да задј)же своје осо4ље, како би могли и дал>е'ВД продуже рад, по фабрикама. Онн су оборили гецер^а Гренера, шефа ратне каццеларије.