Народ

СТР, з.

Шт

Тд аа

■НЛХ9.Д.

^ојЉиг'-

КО) 0 н «ј е хтео да води до* вољно' рачуна о захтевима индустрије у . питаапма', радне снаге. Брига о економској ситуа. цијо, која Ке настуиити после рата, данас је у Немачкој општа. Гфодужавање рата, ула заЈс новвх протцвв 1 ака' у борбу, постепено затварање ваневропскпх тржишта натерују Нсмачку на најинтензивније напоре. Тто доцмији мир и што блеђа успомепа на стаЈае тр говачке везе са Немачком, у толико маае изгледа за Не мачку да Ке и после рата добити оно место које је пре рата имала. Ради проучавања ових пи тања п спровођења гато потпуније државне чнтервенције у ппТДњима економскнм, створен је био нарочити комеса^ијат. Ак^ија овога комеса рвјата још је увијена у тајанственост, алн главно је да на послове и пројекте коме саријата гледају са грдним неиоверењем финансијери, кндустријалци и трговци. Комеса ријату се, приписује намера да тражи увођење монопола аа осигурање исхране Немачке после закључења мира. Уверава се, да Ке комесарнјат интервенисати врло енергично у регулисању плаћања које Немачка нма одмах посте ра та, и' да Је, у циљу прибављања средстава дјУжави за најпотребнија плаКања, про јектоВао устакову контроле увоза. Против оваквог рада чују се ! веК протести са свих страна. 1

дији месечно 250.000 тона угља, осим онога што је до сада давдла. Овдатњи лист „ Телеграф “ чија је гпачност вести полнита, објављује једну зва ничну ноту, у којој се каже, да холандска влада наје пристала да пошље у Немачку минере поиипо су јој потребни за н>ене руднике. И сами минери не пристају да иду, износећи као разлог да у Немачкој влада глад.

ПРВА ДУЖНОСТ Лондон, 3 септ. Сазнаје се, да је Немачка ударила. на варош .Ригу огроманратни намет од 20.000.000 франака. С друге стране долазе вести, да су Нсмци, одмах по уласку, стрељали око 15 угледнијих лица, која су осумњичена да с.у дражили становништво на борбу с трупама. Н0ВЕ Ж Е Л> Е

ДВА К0МЕНТАРА ■'>. ... • Цирих, 3. септ. Италијанскм н а п а д непрестано се коментарише у аустријској и немачкој штампи. Тако мајор Морат пише у „Берлинер 1агеблату“ да треба признати храброст италијанских војника, који су могли да савладају толике тешкоће и да заузму неколико аустријских стратегијских тачака. „Фраџкфуртер Цајтунг“ каже, да су италијански 1 успеси локални и да не треба да узнемиравају. Цирих, 3 сепг. Полигичка ситуација у Немачкој понова је отежала вбог неизвршења рефорама, које је канцелар обсНао. Један део штампе већ почиње, оштрим тоном, нападе против канцелара. »Теглихе Рундшау« узвикује: »Доста је већ устунака. Треба да се чује глас немачког народа п да већ једном станемо клнзајући се на ннзбрдици.« У »Берлинер Тагеблату * Теодор Волф пише, да му Михаелис изгледа и сувнше медиокритет, а да би могао повестп Немач^.у демократији и слободп.

СКАНДАЛА

, Лондон, 3. септембра »Тајас« сазнаје, дасеШведска званично одриче рада сво јих чацовника у служби Немачке. Посланик из Аргентине одмахћесе опозватп и биће озбиљно кажњен. Шведска влада даће сатисфакцнје Спораауму тние што ће озбиљно кавирти све ове германсфилске агенте. ч.-.. 2—

РУСКИ ПОЗДРАВ

НЕМАЧКА МХ0Ј1АНДИЈА Амстердам, 3 сеит. „Теглихе Рундшау" понова доноси вест, да Ае се послати у Немачку 12.500 холандских минера, а у накнаду за то Немачка -ће се обавезати, да даје Холан-

»Рускоје Слово« доноси ово саошптење : Привремеиа влада послала је скупу изасланика југословенских земаља, којн су се састали на острву Крфу поздравни телеграм, изражујућн жељу да буде крунпсан потпуннм успехом рад тога скупа на спремању чврстог и трајиог уједпњења Јутословена на нач< лима самоопредељења, праведног признавања узајамннх права ц слагања политнчких к економских интереса. »Скуп може бити уверен — завршава се телеграм - да ће у то ме правцу имати симпатију и подржавање слободне Русије.« Учесници скупа су овако одговорили: »Југословенскн скуп на Кр фу са особитом радошћу прпШ 10 је топли и братски поздрав привремене руске владе. Изасланицн Југословвнског Одбора, Срби, Хрвати и Сло венци из Аустро-Угарске радосно су се одазвали позиву Српске Владе и дошли на Крф да братски и заједно претре су низ питања, која су у вези са идејом народног и држав-

ног једваства, — идсјом, коЈа нас Ј'е већ сложпла, и одушевила наш троименп народ. Ра дујемо се што можемо извесгити братску м демократску Русију, да смо се споразумелн о будућем заједничком жи■оТу у једној д]:окавп, заснованој на демократским начелвма. Ми поздрављамо слободни руски народ, и желимо Руспји победу, ради келичтше руског вар< дз, кој .! Ке у слободном лшвоту зааивити свет својом хуманом култуЈом, н због обезбеђеља свеопштет мнрног и слободног разкића*. ЛЕПГПТОШВА РИМ. — У Риму 16 29. апгуста била једна врло лепа свечаност: предаја одликовања породицама нтадијанских добровољаца, који су погинули у Србији. Више говора држано је, а међу њима г. Бемедето у име вароши Рима и г. Бисолати, који је са неколико врло топлих речи поздравио делегате српске војне мисије. Он је рекао: „У име народа вароши Римаја поздрављам војнике хероЈске Србије. Пре четрдесег година италијански добровољци, у Гарибалдтевској униформи борили су геза независност босанску и за Србе против аустријске инвазије. Данас браство у оружју, циљеви и осеГања утврђени су добровољачким делом, које ви одликујеге и сарадњом италијанске војске са српском војском против заједничког непријатеља.ц на крају је додао: „Али данас, кад су несугласице сломљене за навек, кад су одагнати неспоразуми, кад су побефене замке, наша два народа разумеће, да Јадране неће више бити море „које раздваја већ море које нас спаја“. ГоворБисолатијев врло живо је поздрављен.

дгнас Ј - е моћна политичка ор ганмзацпја. На тој' седПћци било је више чланова Господске Куће, неколико представцика германизма. внше политичких вођа свих ненемачких народности. Предсгднпк конфереиције Мајн, из Беча, познат под именом ^Ка^ански Краљ држао је Јвдан говор, који је по облику и по садржинм био толико увредљив за немачка осећан.а једнога дела скупа, дч су не само више слушалаца нагнсгили салу већ Ј - е гр.:ф ЕрВ. Н Н0С1ИЦ, врло познати члан Господске Куће, дао оставку на чланство у дру штву. Професор Ферстер, у говору, са преврењем је говорио о Немцчма, нападујући их орло јако због њиковог нацконалног егоизма, који пх чини рочовима амбициозпОг романтизма, који је у супротносш са' стварношћу. На крају друштво је решпло да створи једну организацнју у циљу да се придобије јавно мпшљење ва нову оријентацију - устрије на основмма праве демократије.

ПРЕД 0ХРИД0М 'Лондон, 3. септ. Солунски дописник аТајм са< телеграфише-. Сада се

сел нз банке Париске Уићје. Они ће у име француске вла* де, преговарати са тт чкои АЛИ* дом о неким фмнансијсхим пктањнма. Ј10НДОН. — М<±НареШ , министар финансија из>авио Је да 1\е Се морати завести више нових пореза.: Да би се поправио новчанИ ' курс, вероватно 1\е се сек> вестирати неке врсте златних предмета и предати једНој бинџи. ВАШИНГТОН. — Америчка влада одобрила је Италији нов кредит од 55 милиона долара. ЊУЈОРК. - Гроф Ншл, ' шеф јапанске мисије у Сјвд. ' Држ-.вама, известиб _јјЛ'.’Л&в* , , сиига', 'МгЈнистра спСЛН^ ВО-.' ' слоза.'Да ће Јапап 'рЗДИТи'зх Руспју свима слементсмлск'Ог номске гфирчде. ЊУЈОРК. —- Алирлгчки Јтстови се изнетДују, зашто влади <1опушгпа бугарском посланству да се још. бнеи у Вашпнгтону. Они треже да'се са тим преспкте. ПАРИЗ, — «Матен» јавља из Њујорка:.Г. Гомпер председник Опште Конфедерацијд Рлда, изјавио Ј - е да амеркчкиМ социјалистима нису. дати па-

воде врло озбиљне борбе код соши за Штокхолм абог

тешко мтањ

Охридског Језера. Према ос матрањими, које је извр ишла француско сраска ави јатика, примећено је, да непријатељ евакуише Охрид и да су готово сви војни деиои пренети нз вароши. ШГаЂаЈц НАШП РАЊЕНИЦИ „Женевоа“ саопштава, да су 15августа прошли кроз Женеву двеста педесет српских тешких рањеника из Аустрије. На женевској станици их је дочекало са понудама изасланство швајцарског Црвеног Крста. Из Женеве су рањсници одмах продужили пут за Лион. 2. септембра местимично пушкарањс и обострана артиљеријска ватра.

не-

Цчрих, 3. септ. На идућој седницп Рајхстага канцелар Мпхаелис изја■иће, да пигање лзаса и Лорена треба одмах да буде решено, и тада ће Немачка моћи аванично да формулише сваје услове за мир. Немачка штампа врло мкого пнше о решењу алзаског питања и још не престаје да живо комектарише последњи говор г. Рибоа о Алвасу и Ло рену.

РЂАВН ЗНАЦН Цчрпх, 3 септ. Берлинскч лист »Г1ост« доноси извсштај са једке зангмљиве седнице » устријсксг политич.ог пруштва , које је раније бмло елег <ан клус

ШуШШЈЕ вести МОС-КВА. — Телеграфске везе са запидном Европом успосшављене су. Керенски чврсто држи управу. Војна диктатура у рукама је Корниловљевим. ЛОНДОН. — По повратку у Потсдам кајзер је пјримио Михаелиса и Кулмана, министра споаних послова. Они су се саветовали о одговору на папину ноту и о статуту за Т1ољску. АТИНА. — Вечерас су сти гли из Париза г. Шарл Сер жан, главни директор Француске Ван е и г. Жозеф Кур-

повереља према општој еитуациј« у ШведскоЈ - . У овбј т земљи ке мож'е ни у комгспучају бити конфереИЦије &а мир. Г. Гомпер додао је, )Ја су он и Лансинг, још пре Д кего што су забранили социјалистима одпазак. змали шта да мисле о шведској *е- ...утраниости. - , • - ; •■ ПАГИЗ. — Јављају, > да је.аустро-угарска вла- •> да пробала недавно код руске владе да се нзмене заробљеници између Русије и Аустро-Угарске. Број њихов мзноси око милион људи. Руска влада одбила је ову пон ч ду, која би Ау- > стрији дала могућности , у да увећа своју војску. аТИНА. - Парланентарна дд комиснја, којој је поверено да оптужи бивше иииистре из : •. I абинета Скулуднса н Лан* броса, фажила је за т.о но» Ј! рок од Г5 дана пошто је по- ' Ј сао комисије врлр велики.

Р СКИ КОМИНИКЕ . Западни фронт. т- : 'У обларти Риге наши истакнути делови и даље напредују под борбом. Поред обале ваузели смо селц Б\ т дис. Јужно*од пута за Псков заузето је после огорчених борби село Телме и задобивено заробљеиика и трофеја. После заузеГжа Телма, Литванци су напрсдовали; ка Рекзину и заузелн линију Морилцберг Вец — Ваке — Шкер-. стин —- Милтонес — ћГигелас. • Л Д па другим секторима пушкарање. , ? ' ' ‘

'V.. .

: .35

-:,ц • ,..г

—

Оиоторв* урсвкк дрдг. С ГОГПЂ

,чЛ