Народ

БР. 4? В1>0Ј 10 1ЕПТЛ „На(>од“ излааап свшсога дана по поднс.

Шнамаарвја с« налази у Фракаовој улпцн Ср. 20. Власиик. КРСТА Љ. МИЛЕТИ 1\

годтд I. Рукописи се нс вр.тћају.

Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

1’едакција је у улици Франковој б|>. 20.

Глаша урегдтк ДРАГ. С. ГОГИЋ

С8.1. ЈАКШ1Ђ

сли< ... У »Наје Цирихер Цајтунг« нагшсао је Св. М. Јакиигћједан чланак, за који се, благо српски речено, мора рећи да је гнусан. Са несравњеном врлином.коју ми овамо, на врагима Ср* бије, морамо имати према онима кош су побегли од свих дужности и сваког морала, зазорно нам је полеми сати са Св. М. Јакши•ћем. Са њим ве ћ, по ранијим његовим гре ховима, има суд посла, али док он практично буде успео да га по за слузи казни, ми -ћемо га везати за срамни стуб, да га тако гледа сав поштен српскисвет. Три су основне карактерестике бесомуч ног Сз. М. Јлкшића, које управл>а!у свимњеговим поступцима: апсолутно осуство националног осеЕања, себичан, најсебичнији, материјални рачун и болесна, врло примитивна осветољубивост. По тим особинама, он је и сувише био чувен и раније, али су тек данас оне престале да се толерирају због опасности коју оне данас значе. Њему се ранше допуштало да ове три своје недопуштене особинебез образа, експлоатише, уз сарадњу то лико других, док се није прешло преко мере и док се нису одбила његова посредовања у лиферацијама.прсскупо пла-ћена. А тада јс настало омо што је, за такав случај, неизбежно да човек, који је ставио на теразије државу на један тас, а себе на други, реши да његова страна претегис. Побегао је у неутралну земљу, иза бусије, повратио мајчино млеко, заборавио све шго је научио у породици, у цркви, у школи, меЂу Србима. »Наје Цирихер Цајтунг« је швајцарски германофилски л и с т,

гурни да јо гшсање Св. М. Јакшића лишеносва ког утицаја. И осим њега ми имамо доста непријатеља: Немачку, Ау• и Југословенима коЈи, противно свом схри ј у Тупску и Бугаиимену. стаиују сееерно и западно од Ср- Ц, V ' биЈе, као и о њиховај улози и утицају '' Ј с И , И још је прерано говорити. Оцо мало ?./(/- ХОНИХ нозинара КОЈИ, гословена « који се, беспослени и безопи- можда и паметније, писни, по Швајцарској и по Ф/хшцуској. шу против нас нсго Св. одају фантазијама , трсбџ-ће још мало М. Јакшић. Јсдан више да попричекаЈп. док им завича / — и то у нојбољем случају — буде осдобођен, па ' м ‘*ње, не значи за ’ке се тек тада морати да ттт и да МНОГО. Јср према саслуша тамошњи народ, како он ми- свима њима, ми имамо јбескрајно јачу помоћ Св. М.Јакшик у својој н()аведној стваали је у њему Св. М. ри и у моћпим СавезЈакши ћ, желеЈш да буле ; ницима, који ће правве-ћи католик од Папе,; ду помоћи. Што смо се компромитовао и саме ипак задржали мало на пангерманисте у срп-јтоме, то је да жигоше-

ском питању. Он са подсмсхом и са надувеним аугоригетом, а површно, и говори и суди о решењу југословенског литања. И, подсмева му се! Каква је то велика невоља нагнала Св. М. Јакшића да данас, кад се њсму чнни, да смо пред одлуком наших националних аспирација, почне да их порпче? Да му гшс.у цресушили извори, или да. их Аустро-Немци сувише вешто не точе? Св. М. Јакшић није много наиван и сва његова пакост нс би га могла завести да ту^ину јевтино служи. Па шта га је побудило ? Ево кратке анализе: Од три битне особине Св. М. Јакшића ставили смо на прво место његову анационалност. Је ли могуЕно, да се понесе светим, оправданим, одобреним, па, ако Бог да, и победничким идеалима о југословенском уједињењу, анационалан човек? Није, извесно; он за то нема вијугу у мозгу и тешко би му било судити на суду само због тога. Он је кривац, тешки кривац тек са о гежавајућим околностима, са својом себично-

мо кривца и да се никада не заборави. А треба ли да се стидимо одрода? Не, јер Је он једини ЗВЕЗДИЦЕ П/)г.ма ономр , како се у једним новинама преносе имена, може се очекивати, да ке се. једном превести из неког француског лиспт, да је тамо и шамо допутовио ,,председнш: српске владе, Пазис •• / Гаргантуа КРАТКЕ ДЕПЕ11Ге Амстериам. — фаСрика муниције у Евреку одлегела је у жаедуж. Рам. — Пталијански авијатжчар иајор Пжчио, оборио је дванаестк аустријски аероплан, а норучник Банца осми. Паркз. — Балканска Агенцаја тврдв, да су Немци потрошилл IIа пропаганду у Грчкој. 12 милиона марака. Атина. — Мародна Банка исплатила је грчкој влади Г>0 милиопа франака, као први аванс братанске владе. Атина. — »Елефтерос Т« пос« сазнаје, да ће сс ратии закон проширитп и на корвнтску област.

ИС4 И ВЛАДА

Цирих, 14 сспт. Према »Новој Сл. шћу и својим рачуни- Преси« далеко је још ма. По том менталиге сваки споразум између ту Св. М. Јакши-ћ је вгћ, Тисине странке и влаза себе, могао бигидо /дииихстранака. Напровољно слободан да нема тив, још се није нашао

обзира премасвему што

компромис ни у иита-

је српско, али да актив- њу изборне реформе. устане против свега »Лајпцигер Фолксцајсрпског, прииомогли су , гуиг« пише, да је врло разорени његови рачу- ровита стуација, како ни и жеља за осветом, у Мафарској, тако и у која је отуда погекла.; Аустрији. »У мађарском Све је то тначано тиме, еабору, иише тај лист, што је он оптужен за треба да се реши изсличне поступке, што борна реформа. По то-

1 е позван на суд и што није смео да> до^ђе на њега. Ми смо апсолутно си-

ме се могу очекивати врло бурне седнице. А у Аустрији морају да одлажу Рајхсрат због

неслагања ме-ђу партијама. Такође треба претиоставити, да посландци неће хтети да признаду министарство чиновника Сајдлера. И положај гра<ј)а Чернина је јацо отежаи и веТ му се помињу, као последницц, принц Хоенлое иди граф Тарновски. з/Гочинци Жепева, 14. септ. Печци и у Руаунији употребл.а«зју исте методе као и у Белгији. Оии одводе цивилно станошшштво да ради ровове. У Олизпни коге 461, на руиунскои ф>ронту, нађен је леш једног румунског старцз, по имену Алексацдра Паладе. који је ииао код ссбе легитимације. Несрећни старац био је послат да копа пстакнуте ровове к убијен је на раду. АМ2РИКА К СРБКЈА Крф, 12. септ. Г. Никола Пашик, председник српске владе, на свечаној вечери коју је приредио у част Мисија Америч ког Црвеног Крста, иапио /е. здравицу председнику г. Вилзону, великом поборнику за п/уава малих народа, решеном да води рат до иотпуне победе која би обезбедила свету трајан мир истинску слободу, ираво и правду, те основе будукој саетској култури и цивилизацији-, затим америчком

народу који се, незаинтересован, бори да би угушио пруски милитари.шм који омета и ре.мети мир и напредак у Евроии и, најзад, самој Мисији која је похитала, да многу помок ионесе наиаксном становииштву Србије. ,,Српски народ, рекао је г. Пишик, поноси се што има једног пшко мокног великог и племенитог савезника као игто је амерички народ '. Г. Доџ, амерички посланик, одговорио је иагшвиги за здравље и среку Њ. В. Кралм Србије, Њ. Кр. В. Престолонаследника, Владе и Српског Парода истакнувши Србијине подвиге, њене патње и њене жртве за Право и Слободу и додавши ди се амерички народ поноси иипо јс потегао мач за одбрану српског народа и српских интереса. АТЕНТАТ У БЕЛШИ Амстердам, 14 ссит. Један холанЈјашш који се вратио из Брисла, прича, да је јужно од Брисела изашао из шина Један воз, у комеје био генерал Лудендорф. Мисли се, да је овај случај дело нарочито припремљено. Генерал Лудендорф је рањен. Неколико дана после овог случаја, објављена је једна немачка наредба, у којој се прети наЈстрожијим казнама онима, који се ухвате да лугају око шина.

ШпдИетш

У Норвешкој и у Жавелу код Парнза покушавали су да саграде лађе од армираног бетона, али до сада нису имали успеха. Сада је једна финансиска група из Роана предузела овај посао, и на Гарони инсталирала радпонице за кон струкцију ових новмх лађа. Директор свнх ових радиони ца је Г. Еквиле, проналазач овакве лађе. Две лађе од бетона, које су биле саграђене пре једно четири иесеца у Жавелу нису дале повољне резултате. Одмах по ц,иховом спуштаљу у воду, а може бити баш због наш на на који су лађе спуштане, обе су се потоииле. У Порвешкој слушташе је взведсно повољно. али (||ункцио нисаше лађе ипак ннјс било задожољавајуће. Лађице, које су конструисане у Жавелу и у Крицтијанији, имале су врло слабу тонажу и намсн.ене су за речну пловадбу. У Бордоу, напротив, раде се као неке једршлице. Један сарадник »Мале Жиронде« посстио је Г. Горну, најстаријег инжпљера у Друштву за лађе од армнраног бетона. Г. Горну дао је потребне дегал.е. Лађа, која се тек ради, у истини има орнгинални изглед. Гледајући љен костур од челичннх шипака, чини се човеку као да стоји пред каквом огромион котарицом. Лађа ће имати гри катарке, дугачка је тридесет метара, плови помоћу једрила и помоћу једног претролног мотора од 100 кољских снага. Брзин^ јој је б—7 чворова. Котур лађе покривен је ме талним цевима. Труп пма ире града. Сиреда се налази оделење за особље и магацин. Па кљуну је кабина капетацова и механичарева. Ова се лађа неће спуштати у воду онако, као опе што су се потопиле, већ пма да се спусте као и све друге лађе од дрвета и челика, с том раздиком само, што ће се спушгати не ца кљун него ца