Народ

СТР. I.

крму. Тежвна лађе биће око 1У0 тона. Г. Горну рачуна, да ће његова лађа, која је ночета 5. јула ове године, моћи да се пусти у воду око 16 октобра. Костур је готово довршен, а сад Ке се почети цгментиратге. Раније се цементирало на тај начин, што се костур лађе облагао једним дрвеним калупом; овога пута калун се неће употребпти. Кад већ отпочне цсментирање, оно мора непрекидно да траје око 100 сати. Сушења цемента трајаће 20 -25 дана. Тчме се конструкцпја аавршава. Лађа ће коштатн око 200000 франака, а то ће рећи много кање иего досадашње лађе, чија инрада траје двапут дуже. Наруџбине већ долазе дру штву из Јужне Америке, те изгледа. да ће се радионице преместити на ушће Жиронде, где ће се моћи да раде и лађе са већом тонажом. Г. Горну је паправио једну миннјатуру овакве лађе, која својом стабилиошћу прави на води врло добар утисак. Он непоколебљиво верује, да је на оваквам лађама будућност.

ликом, што прпсуствуЈем једној свечаној осуди Немачке од стране Немца, на немачком језику, пред Немцама. који пажљиво слушају. Може се питати од куда ови Немци. Ода свуда. Један је дошао из Фландрнје, други с руског фронта. трећи из Француске. Број ових бегунаца врло много је порастао последње годиие. У Амстердаму је ство рен један логор за њих, а у целој Холандији има нх на хиљаде.

ДВОЈАКИ РАДНИЦИ Лозана, 14 септ. Пемачки лист ,,Лајпцигср Фолксблат “ тиие, поводом раније одлуке радничких удружења у корист продужења рата, да су металургијскч радници одржали састанак, иа коме су говорници жучно нападали во!је ридчичких удружења изјављујуки, да су они вла дини људн и да не бране. интересе радничке к.шсе.

НЕМАЧКН БЕЈУНЦИ Лондон, 14 септ. Допнсник >Дели Меља« иише ово писмо из Амстердама: >На нознв немачког соција листичког револуционарноглиста »Кампф«, који позива на једно предава 1 ке свога директора, дошла је једна врло велика гомила света. Иајвећи део слушалаца су Немци, и то готово испод тридесет година. Пзненадило ме овом прили-

ОПТУЖБЕ ПОЧИЊУ Лозана, 14 септ. »Форверц« овако пише о полптичком систему у Не мачкој: > Ми имамо цара кој'и, према уставу, једини има права да закључи мир, имамо канцелара, који се неда уклонити са власти и ако се не разуме ништа у спољној полигици, министар снољних послова, који је само неодговорни помоћник канцеларов. Рајхстаг, који доноси резолуције о миру без икакве директне акције, комисију од седморице, која помаже да се редигују дипломатсхе ноте. Уз овај ред имена треба додати ј‘ош неке факторе, који пмају највећег утицтја на спољну политику«. Овим последњим речима чини се алузпја на Хинденбурга и Лудендорфа. БЕЗ ППРДВДАЊА Рим, 14 септ. У једној званичној ноти об јавл.еној синоћ, каже се: »Увече 10 септембра аустријски хидроплани летели су над Градоа н иа неколико небрањених села крај обале, 6ацили су миого бомба, које су проузроковале више жртава међу граћанНма. Убијена је једна жеиа. 1.0ШТО италпјзнски авиони нису никада бомбардовалн насељене а небран.ене центре, то се овај варварски акт не може ничим извинити, па нп као репресивна мера, кој’у че сто АустриЈ - анци рстичу за оправдан.е оваквкх поступака".

ЗВАНПЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ КОМННИКЕ На десиој обалн Мезе артиљеријски двобој јак је између Бомона и Безонвоа. По саслушан.у заробљеника потврђено је, да су у беспло

јаке против нападе, ала је одбнјен. Јаке борбе трају н даље. Ма заузетом терену нашли смо много немачких лешева и уоп

дним нападима од 9 септембра, ШТС непријПТСЉСКИ су Немци ималп врло велихе ту- губици били врло вебитке. Тога дана смо зароби- ЛИКИ За вреМС НЗШИХ ли 121 војника са 4 официра. напада и против напаИсточна војска. да. Добили смо вишс Артилершска борба ма- П д хиљадузаробљсника. н>а је на целом фронту осим на доњој Струми р,сии НОМИННКЕ Британски н српски а- ј - х ' области Риге, јужно вијатичари успешно су ј оддрума којпводи из Пско бомбардовали бугарске ве • У близини мајура Рина-

логоре у околини Демир Хисара, Дојрана и Нонте. ЕНГЈ1ЕСКИ КОМИНИКЕ Јутрос у 5 сати напала смо на ишроком фронту североисточно од Ипра. Наше су

ида, ненријатељ је извршио два против напада на лоложаје, које су Руса заузели у очи тога дана. Оба напада су одбијена. РУМУНСКИ КОМИНИКЕ У области југозапатрупе довољно напредовале. |дНО ОД Кимпелунга, ПОДоциије је кепријател, вршио 1 Сле арти.веријске приОиажомл треппг ДРДГ, с гогии

прсме, извршили су руски добровољци смсо напад на непријатељске ровове, заробивши 15, војника. Непријатељ је имао внше мртвих. После жестоког артзљеријског бомбарДовања, у Букч,вини, непркјатељ је кзвршио напад на један вас, 45 кило метара северозападно од вароши Серета и успео да заузме један део ровова. Наше су резерве противнападом пои стле иепријагеља и повратила ровове. На осталом делу фронта ништа важно. Активност аргнљерије продужена је на разним сскторииа. Руске и румунске патроле изаршиле су вшпе успелих извиђања и довеле заробљсника. Једна непријатељска Сатерија избацпла је вшлс метака на варош Галац п убила три лица. ИТАЛИЈАНСКИ КОМЛНИКЕ На целом фронту наше патроле су узнемиравалс непрнјатеља и причињавале му п бигке. Добили смо заробљеника п плена близу Флондара иа Красу. Е Р Ц Б Е Р Г е'Р Цирих, 14. септ. Немачки лист »Дајче Бергверкс Цајтунг« пише поводом оставке Ерцбергера, као секретара администратквиог са вета индустријске групе Тисен, да је његов положај бво немогућан. Као шеф стран>-е центра у Рајхстату он се изразио за мир без анексиЈ'а и оштета, док бн, као администратор Тисеиа, морао бити за апекснју басена Брије. НЕмЖкГ^ЕФШИВА Лондон, 14 септ. Дописник енглеске штампе, код Француске војсге, наводи неколнко одељака из немачких дневннх наредаба, коЈ’е су ухваћене. Оие истичу моћну артиљерпју нашшх Савезника, која је приморала непријатеља, да усвоји нову одбранбену тактику, коју су Немци упогребили у току Ситке код Мененског пута и коЈ'а је потпуно пропала пред снглеском методом. У овим наредбама говори се. да су истакнути положаји »методски разорени од савезничке артиљерије још пре почегка напада« в да је мноаа ватра непријатељске артилерије потпуно спречила оправку наших ровова*. Ове наредбе излажу нове пројекте за одбрану, који о стављају на страну сутеренске заклоне и ровове и пред лажу иодизање нарочитих »гнезда«, у која ће се склонити групе војкика и мптраљеза, поређани у дубкиу тако, да их је мање спреда а више позади. То ће допустити Немцима да врше противнападе из саме позадцне. Врло велпка важност придаје се томе, да скриваље буде потпуно, тако, да воЈ‘ипке не иримете наши авијатичарн. У тску битке код Менена утврдпло се, да трупе, које су биле поређане иза одбранбене зоне, сиремне да изврше против напад, нису могле измаћм оку наших авијатичара.

У наредбама даље стоји: • Ако авијатччари наших ке при атела уснеју да фогогра фишу гаше одбранбене радове, те ћс радове непријатељ си гурно рааорити артидерзјом. * Овим непрцјатељ одаје нарочзто ирмзнање нашим авијатичарима на њиховом прециз ном мзвиђању, као п ка иомоћи коју указују нашој артилеријп. Снимак, који је добивен с:а аероплаиа, то је у стварп око које управља топовима; то су Немци најбоље искусили у току овогодишњег рата. Д0ГАЂАЈИ ЈЕДНО ОБЈАШЊЕЊЕ Пошто је поштанском на редбом обустављено шиљање српских листова прпватнт.м продавцима, то је и наш лкст на неким местима морао изостати. Препоручује се тамошњим продавцпма, да се за потребан број примерака обрате најближој војној пошти. шназшЕ вши ЦИРИХ. — Немачки Рајхстаг неке моки у овој сесији, да донесе буџет. ЛОЗАНА. — Према листу > Фолксштиме « из Манхајма, отварање шко.ча одложено је због дизентерије. РИМ. — ГЈрема г.ештанском листу ,,Аз Ешт“, немачкч услови за мчр бала би оеи: рестаурациЈа Белгије, Румуније и француских области. ВаспостављаЂ ље Србије, као што је била пре другог балканског рата, уступање Македоније и Добруџе Бугарима. Аутономија Алзаса и Лорсна и Трспга. Уступање јсдног дели Трентина Италији, а Аустрији једног дсла Пољске. Слободнс рукс НемачкоЈ што се тиче окупираних руских области и повра'ћај колонија Немачкој. ЛОНДОН. — Јављају, да се Турци спремају да у Месопотамији предузму, чим престану јаке врукине, офапзиву, сличну оној, коју су предузели пре две године и која је онако крваво пропала. Немци уверавају, да Фе послати у Месопотамију 100 хиљада људи лојачања. Енглези су предузели све што је потребно да дочекају напад. ПА1 НЗ. — Из Вашингтона јављају, да јс за шефа генералштаба посгављен геиерал Брајс на мссто г. Скота, који је прешао године. ПАРИЗ. — Иемачка пропаганда у Шпанији труди се да протури вест, да Фс Папа предложити арбитражу шпан скогкраља АлфонзаХ111. Ништа не даје ловода за такву претпоставку, осим ако није жеља саме Немачке, пошто су сви њени маневри са посредовањемВатикана

БГОЈ 47 пропали, да шпанског краља гомпромитује у очима Споразума. РИМ. И'алцј.чнска маринс з .ч мисија, у своме извешгчју који је поднела влади, тгрдн да је решен проблем г. ојт м сс одстр>ањује опа сијсг од мнна као и од торпегозања. Оствареље овога новога кзума захтева време од пег до шест месеца. После тог времена гусарска немоћ биће дефпнитпвза. ПЕТР01РАД. — Јтисци које је Ксренски донео са фронта врло су повољни. Из цсле земље спшжу изјаве ода* Н Јсти руској' влади. ЦИРИХ.- Амернчка штаипа сматра, да је сдговор централних сила само каневар, да дођу до обуставе кепријатсљстава. БЕРН. У више немачких једннгша избило је неза довољство због Кајзеровог >1 Хинденбурговог апела, којим се позиса војска да пздржи и чешрту годпну рата. ЦИРПХ. — Нсмачко аустријски сцорззуи, којпм се укида пољска легија, изгзван јс сталним побунима насилно регрутованзх војнака. ПАР11'. — »Матен јавља из Цчрзха, па је Турска у одговору на иаппну ногу, тра жила између осгалог, да зздржп отомзнт.п суверенитет над целом данишњом терито ријом царе.шне. ВАШИНГТОН. Пре ставничш кука Сједињених Држаеа / хиииуињ-овала је кредит од (Ј0 милијарди, сд којих кс се 20 дати Савезницима. ЛОНДОП. — Републина Коста Рика објавила је рат Немачкој. Л0ПД0П. Јуче увече леиили гу лепријатељски асроплани понова над Лондоном и бацили осам бомба на варош. До сада се зна за шест погинулих и дваестину рањених. Штета је незнатна. ЛОНДОП. Три хиљаде америч. авијатичара ет)емни су да се укрцају за Европу, где. ке. служити на западном фронту. српш ззшшГизвешш 13. септембра пушкарање и обострано артиљеријско дејство и рововског ору’1)а. У реону Нетреника н пиом ватром одбили смо једну јачу непршатељску патролу. ~тмГтШ Јован, Иван и Светислав У. Солдатовик, са неописаном тугом и аВ сштавају своје пријатеље и познаниге, да су добвли из Србије вест, да је њихов огац Милан Н. Солдатовић трг. из Шапца убиЈ'сн од разбојнп: а, ноћу између 25 н јуна тек. г. у својој кући у Баста&у. 1 — 2 Српско Трговачко Друштво обавља све банкарскс пословс; врши размену новца по најпоЕОљнпјим дневаим курссвима; пркма новац на штедњу и чување. Канцеларије се налазе у улнци Александра Великог У згрзди Хоте.-а К вале, преко лута бив. грчке централне поште. 540

Др. Алберт Гатењо, парискн зубни легар са 18 годпна искуства леча уста за ^ до 5 дана завршен рад. Вади з\бе без икаквих болова. —Егнатијева ул. 339 11—12