Народ

БР. 80

СОЛУН- УТОРАК 17. ОКТОКАР 1917. ГОД.

годрпа к

ВРОЈ 10 ЈЕПТА

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штакппријасе налкож у Франкооој улици бр. 20.

Вл?.снкк КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Рукопнси ее не вра-ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Рсд; кцнја је у улици ФранЈ о јој бр. 20.

Глав-н* урсдннк ДРАГ. С. ГОГИЋ

Д|ци Е|ша&е Рим, 17 октобра Поводом телеграма, који је краљ Никола упутио Фрањи Јосифу 15. децембра 1915., а о коме је било говора и у италијанској скупштини, >Агенција Волта « доноси ово саопштење из меродавног црногорског извора: >Кад /е стање постало неиздржљиво, Црна Гора је себи поставила за циљ, да очува од очите пропасти последње остатке бранилаца Црне Горе. Овај циљ био је узрок за преписку између краља Николе и аустријског цара. Примирјем је краљ Никола постигао сво/у намеру, а чим је ово иостигао, краљ је одмах нрскинуо сваке преговоре и избсгао из земље «. Сви ми знамо да аустријска војско\ није била ни мало заустављена овим тобожњим маневрима, али оно што је од важности у овај одбрани краља Николс, то је његово признање. НАНАДЖЖшГ

Солун, 17 октобра Јучерашњи италијански званичан коминике јавља-. *Јаким нападом и због слабог отпора нских делова друге армије, Аустро Немцима је било могућно да пробију наше лево крило на фронту Јулијанских Алпа. Храбри напори других трупа нису успели да спрече противника да не продре на свето земљиште наше отаџбине. Наша линија померена је према утврђеном плану. Сви магацини и депои у евакуисаним крајевима разорени су. Храброст, коју су наши војници показали у толико славних битака за ове две и по године рата, даје иоуздања Врховној Команди, да ће и сада испунити своју дужност војска којој су поверени част и спас земље<. Као што се из званичног коминикеа види, Аустро Немци су, изненадним напс.дом, који веома потсећа на прошлогодишњу офанзиоу, успели да сузбију Италијане и да прећу границу. Офанзива је одиста озбиљније при роде али, с обзиром на огромне резерве којима италијанска војска располаже, може се са поузданошћу рачунати, да ће она бити заустављена. Отуда се може доста веровати телеграму, који је послао овдашњем италијанском листу > Ла Воче д ‘ Италија « његов дописник из Рима. Тај телеграм кратко јавља: „Наше трупе зауставиле су аустријску офанзиву".

МАЛИ ПРЕГЛЕД

Све необичније вести долазе о унутрашњој ситуацији у Немачкој из Берна, Копенхагена, Амстердама и Штокхолма, а италијански дописници из Швајцарске упорно потвр%ју те вести. Демократске групе из социјалистичке странке у Рајхстагу одлучно су стале на опозициони терен и воде јаку пропаганду у становништву против зајма и против владе. Реакционар на пропаганда патриотске Тирпицове странке бацила је у очајање све, који су рачунали са владином мирољубивом политиком. Та пропаганда и довела је до уврујаности на немачкој флоти и до пацифистичког покрета, који је добио карактер анти династички. Штрајкови се све више и више развијају.

Скупсћа намирница достиже размере, које до сада нису никада достигнуте. Једном наредбом диктатора за исхрану заведене су и карте за угаљ. У изради муниције готово се дошло, до дна због немања бронзе. Дотле је дошло да су власти наредиле реквизицију џиновских историјских звона са Келнске Катедрале. Због летње суше и због јаких Јесењих киша, жетва кромпира и жита врло је сиромашна. Чак, због рђавог времена, наступила је врло јака оскудица у цвекли, која је уобичајена рхана становништва у последње време. И поред јако организоване акције министра војног фон Штајна, да се подигне морал, страховање се увукло у војску и расте све више.

Стални напади на фронту, који се врше само зато да би се одвратила пажња са опште ситуације, а која стаје огромних жртава и троши резерве, узнемирили уу све духове. Пољаци у маеама дезсртирају у Холандију. У заробљеничким логорима појављују се нереди и побуне због рЈјаве исхране и због рђавогпоступања њихових чувара. У поморским круговима век више не може да се сакрије велики недељни губитак у сумаренима. Посада је изгубила свако поверење и век више нема добровољаца за сумарене и поред велике плате, која им се даје. Кајзер и Кронпринц, који су раније били толико популарни у флоти и у војсци, данас су омрзнути. Једини из царске породице, који ужива нешто симпатија, то је принц Ајтел Фридрих, други царев син. Најновији, седми зајам од петнаест милиарди, примљен је у финансијским круговима врло р-ђаво и поред великих интереса. Опозиција према зајму постоји у тој мери, да влада намерава да га претвори у принудни за/ам. Многе фабрике, не само у Немачкој век и у Аустрији, затворене су због оскудице у материјалу. Раднике из тих фабрика не усуђују се ни да п о ш љ у на фронт, ни да употребе за други какав рад, а оброк и плата сувише су им смањени. То је изазвало агитације у радничким круговима, које могу довести до највеких последица. ШТРАЈКОВИ Цирих, 16 окт. »Фолксрехт« сазнаје, да су многобројни штрајкови и ма ннфестације, која су трсбали да буду почетком прошлог месеца у свима великпм немачким варошима, и на којима би се протестовало због продужења рата, слабије успели најваше зато, што су шаијуни известили војне власти о целом покрету. Па ипак су штрајкови избили у Берлину, Хамбургу и Дрезди, и још у неким местима у Немачкој. Коловође су већином припацали организацајаиа социјалистичке омда-

дане. У неким местима дошло је до сукоба, којом је прили-1 ком ухапшено око стотину лица. ЗВЕЗДИЦЕ Нема у Солуну много чега, што би нас потсећало на Београд, па је човеку некако мило кад наиће на по■ нешто, што иначе и није баш лепо ни пријатно. Тако, например, увек се сегпим наше лепе београдске поли циЈе, кад год видим, како грчки жандарми проводе љубав по капијама, како лењо разносе позиве и како су, по њима, лопови и зликовци комотни. Гаргантуа ПРУСШБАВША Цирих, 17. окт. У баварском Ландтагу председник баварске владе, граф Хертлинг, демантовао је да постоје сукоби изме^ђу царске владе и главног штаба. На протест једног социјалистичког посланика, који је тврдио да су баварске дивизије више излагане погибији него друге, министар војни генерал Хелингсрат рекао је, да баварски губици нису веки него других немачких држава. Национално-либерални посланик Хамершмит и посланик центра изјавили су, да су

Алзас и Лорен немачки и позвали су владу да их п о д е л и измефу Пруске и Баварске. Ова два говорника завршила су тиме, што су признали да постоји запетост између Пруске и Баварске и жалили су што је тако што могу ћно и што отуда могу наступити велике штете за царевину. ЗД ЗАРОБЉЕШЕ Женсва, 16 окт. У\ Женевш је половином септембра одржана конференција делегата Црвеног Крста неутралних држава. На ову коиференцију послали су своје делегате; Данска, Холандија, Шпанија, Шведска, Швајцарска н Норвешка, а био је и г. де Торес секретар шпанског краља, директор агенције за ратне заробљенике на шпанском двору. Конференцаја је донела више одчука и саопшгила их друштвзма Црвеног Крста и владама. ПР0ТН8 МИРА Женева, 17 окт. Адмирал фон Тирпиц, објавио је у име Патриотске Лиге један манифест, у коме се каже, да тој Лиги није потребна званачна потпора, пошто број њених присталица непрестано расте. • Овај сталии прираштај најбољи је доказ, закључује тај мапифест, да велика већина немачкога народа иде за владом, која неће да чује за некн попустљиви мир.«

ДВА МУЧЕНИКА

Мало по мало откривају се злочики, које је вршила и врши немачко-маџарска обест над нашим поробљеним народом. Два из низа тих злочина објавио је задарски »Народни лист« у своме броју од 19. септембра (п. н.). Жртве тих злочина била су два капетана из аустрпјске трговачке флоте: један Хрват, а други Србин. Њихову трагедију и аусчрајски државни злочин „Народни Лист“ овако описује: „Када је избио рат, у которску луку је стпгла из Ца риграда лађа „Радпјум". Први капетан „Радијума" био је Хрваг, Филип Хаџија, из Кућишта у Далмацијп, стар 40 година, ожењен и отац троје деце; други капетан на лађи био је Србин, Мило Срзентаћ, младић од 22 године, пун снаге, интелигентан и надахнут идеалима. На „Радијуму" су билаи два механичара: један Немац а други Маџар. Обојица су мрзели свешто је српско, па су отуда мрзели в капетана Ср-

зентића. Једио вече дође до ирепирке између ове двојице и Срзентића. Постепено се □репирка развпје у правусвађу, да је Срзентић, ради личне одбране морао да се лати револвера, али га механичари предухитре и опале два три метка на Срзентића који успе да се, неповређен, склони у своју кабину. Сутра дан су на лађу »Радијум« дошли жандармн и ухапсали су Срзентића. Механичари су били отишли у полицају и тужили Срзентића, да је вређао цара п да је измсђу осталог казао: »Слушај, слушај, како пуцају Црногорци. Само нека добро пуцају и нека сиђу у Котор, они ће Хаџију поставити за команданта а меке за комесара Которског Залива. Они су још, доставнли Срзептића како је растугао по народу српске листове. У томе времену у Котору је већ почео заседавати преки војни суд. Цротив Ср зентића је оцмах отворена истрага. Механичари су под закдетвом вајавкли да јг Срзец-«