Народ

БРОЈ «0.

СТР. 2.

тЕћ изговорио речи, којс су кратске политике и мионв наводпли. Трећи сведо ., ј)а. То је једИНО Срекапетак Хација је изјавио, да СТВО да Се саЧ} т ва Неје неиогућно, да је Срзентић мачка у ЦСЛИНИ И да 'се народу улије нова снага, да би могао на механичари нема ничега исти- крају ОВ6 ЦИНОВСКе бор бе народа понова подићи своје огљиште. То је једини пут; другога нема.

изговорио те речи и да у целој ошужби, коју су подагли

8 «то 1 а. За време одбране гво га потчиаеног, и чврсто уверен у његову невиност, Хаџаја је почео да кргтикује власти и режим. Државни тужилац је, због тога, одмах по дигао тужоу против самога Хаџије. Обојица су за тим били ссуђени на смрт и погубљени истог даиа. Када су спровођени на место погубљеша у друштву једног православног и једног католнчког свештеника, пред њииа су ношени сандуци, у којима су имали да буду сарањеки. Капетан Хаџија је добао тако страховит нервни напад, да су лекари изјавили, да је изгубљен и да

Д‘ ДНУНЦИЈЕВ лет Рам, 17 окт. После лета који је Габриел д‘Анунцао, као командант једне италијанске ескадриле вршио над Котором, он је добио мајорски чин. Том приликом д‘Анунцио је рекао новинарима : »Мислим да је лстење над Котором једно од најсјајнијих у овоме рату. Летели сио вшпе од 40џ километара над морском пучином, не гледају-

ћи на бусолу и не видећи нкможе свега још два сата жи- шта ^ао авантура овај ми се вети. Ово констатовање лека- излет цеобично допао; а он је ра није ништа изменило одлу-{ у с тва ри био ирава Одисејева ку власти. Морао је бити ире- ј а цантура. Угледавши непријанешсн на губилиште онако те ЈЈ,ску обалу, наша срца обу-

онесвешћен и пола мртав. Напротив, Срзентић је сачувао сву своју снагу, и сву веселост духа и остао горд све до последњег момекта. Он је ишао смешећи се и поздрављајући своје познанике и пријатеље. На губилишту су му везали очи, али је он отргао закој са узвиком: „Живе ла уједањена југословенска држава!“ Овај случај са Срзентићем и Хаџијом није усамљен. Му чеништва Јужних Словена су безгранична и безбројна.

РАЗНИ ПРЕДЛОЗИ Цирих, 17 окт. »Фолксштиме« пише: Ако је немачка влада чврсто решена да охрабри народ на фронту и у позадини, онда треба слободно да иетинеки помирљиво тражи мир, а демократија треба да лојално и куражно иде путем демо-

зе чудко тајанствено осећање које нећу никада заборавити, као што никада нећу заборавити на оне дивне часове, можда најлепше у целом мом животу, кад сам, кроз маглу и сребрн месечев сјај, тражио кепријатељске објекте. Оштри рт, на улазу у Боку Которску, учинио је силан утисак на све нас. Наша радост је била тиха и светла, као некада радост Одпсејева, кад је убијао непријатеља на соа вању. Лебдећи у плаветној впсини и сшурни у својим седиштима, Омирски смо се смејали непријатељсквм рефлекторима. На силуетама мојих другова видео сам исто осећање. А шта да кажем о нашем повратку? О ономе светлом тренугку када угледасмо крајичак наше лепе обале? Изгледала нам је као морвзрима са лађе »Јакот«, када су срећни узвикнули „Италија! Италија!" ЗВДНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ К01У5ННИКЕ У Белгији се развнла жестока артвљеријска акпија{ северно од Драјбанка. Југоисточно од Сен Кантена извршили смо један успешан нспад и задобнли впше заробљеника и један иптраљез. На фронту Ене артпљеријска борба траје доста живо на сектору северно оп Всдесопа и према Иртебпзи. Наша одсљења нродрла су у непријатељске ровове у Аргони п на левој обалн Мезе и довела десетдну заробљеника. Белгијски фронт. Белгијска оделеља, оперишу-ћи са француском војском, напредовала су на полуострву Вишет и задобила доста заробљеника, много ратног материјала и три бацача бомба. Источна Војска. - Доста озбиљна артиљеријска активност у области Вардара и код Битоља, где су Францз т зи јако бомбардовали бу-

гарске батериЈе. На доњој Струми и у кључу Црне сукоби патрола. ЕНГЛЕСКИ КОМИКИКЕ Обе су артиљерије активне. Непријатељска артиљерија била је активнија него обично. Наша авијатичка ескадра бацила је више тешких бомоа на један непријатељски аеро дром, 121 лаку бомбу на непријатељске ннсталације источно од Ланса, и 154 бомбе на објекте према нашем фронту. Чим је пао мрак наша ноћна ескадра наставила је бом, бардовање и бацнла преко 40 бомба на више непрпјатељсках . аеродрома и на три важне жељезничке станице. Опажено је впше експлозпја. У једном ангару букнуо је пожар од једне бомбе. Осам непрнјатељских аероплана оборено је, а 7 натерано да се спусте у неприја[ тељске редове. Нема наших ■ девет апарата.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

н А р о Л ТУРСКИ ПРИЈАТЕЉИ Базел, 17. окт. > Наје Фраје Поесе« говорећи о пренасељености Немач ке, доноси ове занимљиве податке: Немачка, која је 1^18 имала око 18 милиона душа, пала је до 1 о48 на 4 милиона. Грађанске власти, у пме општег интереса, не само да су штитиле, већ су и наређивале полагамију. Папа је морао дати свој пристанак. Наредбом цара Фердинанда III, која је датирана 14 фебруара, 1650, наређује се сваком, »да се у току првих десет година мора оженита са две жене, како би се лсдпгла насељсност, која је десеткована мачем, болешћу и глађу.“ Тако јс дакле, збиља од 1650 до 1660 у Не мачкој законито постојало многоженство. ДНЕВНЕ ЗЕСТИ ПОСЛЕ ПОЖАРА Грчка влада је решила да оним осигуравајућим друштвима, која не изврше обавезу према погорелцима у Солуну, за свагда забрани рад у Грчкој. ГРЧКИ МИНИСТРИ Кроз неколико дана допутова ћеу Солун грчки министар просвете и црквених послова г. Дингас. Вероватно 'ће са њиме доћи и министар саобраћаја г. иапанастасију. ПРЕДСТАВА ЗА ВОЈНИКЕ Кинематографска сегција Псгочне Војске даваће у среду 18 октобра у два сата по подне у „Синема Палае“ бесплатну пр*дставу за офицпре ■ војнике савезничких војсака. Програм: У Тесалији и француска војча снага. ОБЈАВА Према регаењу Начелника Штаба при Аутомобилској Командч у Солуну отвориће се курс за шофере на који ће битл примљено до 150 лица. Курсће почети 1 децембра. Право на конкурс имају добровољци младићи и остали који су ослобођеии војне службе и неборци из позадчне, који изјаве жељу за изучавањем шоферског заната. Услови су за пријем. а) Да кандидатп ннсу млађи од 18 ни старији од 35 годана и да су српски поданици. б) Да су здрави и способни за иапоре шофера; да нису кратковида ни сакати што ће утврдити комвсија од два лекара Саобраћајног Одељења Врховке Команде и Команданта Аутомобилске Команде. в) Да се обвежу писмено, да ће остати у војспи као војни обавезници шофери најмање годпку дана од дака када буду примљенп на курс. 0 Да су свршили основну школу лли коју другу равну њој нпр.: занатску. д) Да своје пријаве пошаљу редогнпм путем најдаље до 25 новембра т. г. Команданту Ау томобнлске Команде у Солуну п лично му престану 1 децембра т. г.

ПА РИЗ. — Мађарски листови » Вилаг« и со цијалистичка » Непсаеан јављају, да је у мађарском парламенту посланик Золтан Вер мет говорио против насиља, која се врше у окупираној Србији. Овај посланик нарочито оптужу/е Бугаре због њи ■ ховог р'!јавог поступања према становништву. РИМ. — Парламентарни савезнички састанак у Монтечиторио дефинитивно је утврдио програм за конфсренцију, која 'ће бити у Лондону. Ј10НДОН. — Рајтерова Агенција јтвља, да је у јулу ове године било запослено 700000 радница у енглеским фабрркама муниције, према 140.000 у јулу, Г.Ч5. То значм, да се број радница повећао са 400 на сто. За то исто време и број радника порастао је са 66 од сто. ПАРИЗ. — Истражни судија нашао је да нема дела, што сс тиче смрти Алмереиде, директора „Боне Ружа“, а по тужби његовнх пријатеља и његове удовице. ВАШИНГТОН. Сједињене. Државе до сад су укупно дале зајма Савезницима две милијарде и 711 милиона долара. Рим. — Јављају, да је г. Сонину, министру спољних иослова, поверен састав новог кабинета. Г. Орландо, министар унутрашњих дела, би!\е члан у овом министарству. ПАРИЗ. — Из Петрогра да јављату, да је комисија за спољне послове изабрала г. Скобељева за председника Припремног Парламента. ЛОНДОН. — Сазнаје се, да је шведска влјна админпстрација у Готеибургу послужила да се осигура контрабанда од 1500 бала платнз, које је у ствари одређено за Лајпциг. РИАј. — ,,Осерваторе Ро мано“ демантуе да су зва нични кругови из Ватикана покушавали код шпанског краља да га придобију за цнтервенцшу у корист мира. ПЕТРОГРАД. — Извршни одбор Совјета у Петрограду одбио је да сазове општи конгрес Совјета. ЦИРИХ. — Цар Карло се налази на италијанском фронту. Њега прати немачки војни изаслакик генерал Краурен. ПАРИЗ. — Француска победа на Ени дала је резултате који већ почињу да се примекују. Сино-кне патроле вратиле су се са разних тачика, не нашавши непријатеља, што до казује, да се непријатељ повлачи. Трупе су се одмах користиле овим извикањем и пошле. напред да не би

изгубиле контакт са противником. Оне нису нигде наишле ни ни какву сметњу. Огроман напуштени материјал показује да немачко повлачење нше никака било стратегијско век иротив воље и наглд. Они се очевидно труде, да поставе измИ)у нас и њих глибове канала Оазе и Ене. ПАРИЗ. — Данас је отворен конгрес радикалних социјзлиста. Том приликом је председнвк сенске радикалне конфеверацијс изјавио: „Француска ће заступати праведне захтезе својих савезника. Али ћс она формулисати опе који њу нарочито интсресују, као што је потпуно и просто присаједињење Апзаса и Лорека Франпуској. Ми сдбијамо сваки плсбвсцит, које би значио узакоњење ранијих немачких насиља“. ПАРИЗ. — Геиерал де Лакроа истиче успехе француско-арбанаских трупа на маћедонском фронту. Потпуно заузимање облаети језера, непосредно ће запретити бази непријатељских операцша између Крушева и Прилепа. 7КЕНЕВА. — Војни критичар ,,Берлинер Тагеблата< мајор Морат написао је један чланак, који је изазвао дубок утисак у Немачкој. —- ,,У тренутку вели он, кад наша главна снага на западном фронту трпи такве неуспехе, оно што се догака у главном штабу постоје неразумљи во. Експедиција против острва Езел и Даго, у циљу напредовања на ссточном фронту, јесте прави акт лудала“. БЕРН. — ,,ЖеневскаГТрибуна“ јавља да је једнагрупа америчких финансијера ступила у преговоре са јед• ном француском групом за канализацију Роне од 7Кеневе до Марсеља. ПЕТРОГРАД. — Комесар северног фронта телеграфише, да су све руске трупе, у последњим операцијама, вршиле нападе с одушевљењем. Сви команданти дивизија и пукова хвале изврсно држање руског војника. АТИНА. — Грчки посланик у Јашу предао је румунском краљу своја акредитивна писма. ПАРИЗ. Званично се сапштава: Министарски Савет, под прсдседништвом г. Поенкореа састао се да испита војну ситуацију и да утврди савезничку коо• иерацију на италијанскдм фронту. То значи да ке Савезници дати Италији сву потрсбну помоћ. мш оглдси ЗУБНИ Ј1ЕКЛР париског унвверзитета Д-р С. де Ботон Пресе.тио је своју клннику у Будевар краљвце Олге бр. 189. 4-5

Уцо»ору| Јгрсди«, ЦРАГ. С, ГОЦЈА

Шго»«1к ДКВАРОНЦ