Народ

ВР. 83

ВРОЈ 10 ДЕПТ*

„Народ“ излази свакога дана по поднс.

Штамт-.ркјасе Еалааи у Франко*ој улк а бр. 20.

Власннк КРСТА Љ. МИ/ЛЕТКТл

$&т} п^.^.тх^&тогАГ- гап. год.

ГОДКНА I Рукпписи се пе враЂају. Огласи и бслсшке капла-ћују се по погодбм.

Рсд;кцаја је у улици Фрашошј бр. 20.

Глагва уредник ДРАГ. С. ГОГНТ.

У ИТАЛИЈИ

Рим, 20 окт. »Агенција Стефани« јавља, да је аустро немачка офанзива дефинитивно заустављена на свима секторима. Рим, 20 окгобра Јављају са фронта, да су немачки губици на нашсм фронту врло велики. Г1лан за офанзиву израдио је генерал Хецендорф, који је уверавао да-ће успети. ако немачким трупама буде командовао генерал Билов. Париз, 20 окт. Јавно мишљење у Италији схвата, да аустро немачка офанзива има политички карактер. Немачка се нада да 1\е тако ослабити поуздање италијанског народа. Политичке странке у Италит уједињују се за одбрану. Овде се верује да се ми налазимо у очи великах војних дого'1\аја на италијанском фронту. Атина, 20 окт.

Италијанско посланство саопштава: Италијански народ показује потпуну мирноћу и нма пуно повереље у своју војску.

На Италију је извршена комбинована војничко-политичка офанзива. После саветовања у аустрпјском главном шгабу и после подужег нагомилавања јаких аусгро-немачких снага на кталијанском фронту, офанзива је почела усредларламентарнекри зе у Италији, на којој се'хтео да изнрши што бржи и што ефикаснији утисак. На фронту је офанзива првих дана доста успела. Аустро - Немци су, колосалним притиском од два и по милиона људи, одбацили Италијане са њихове прве линије и прешли преко италијанске границе. Разумљива је бојазан постојала, да ли •ће Италијани успети да се организовано повуку на другу линију за одбрану, јер је офанзив ни ударац био јак и резолутан. Ме^утим, они су то успели захва љујући храбрости и пожртвовању поглавито своје коњице, која је у свету на најбољој цени. Италијанске тр^ше поселе су нову линију и заустављају непријатеља. Ове операције имале су малу реперкусију и на политичку ситуациЈУ У најужем смислу. У парламенту је влада г. Бозелијева од преко триста гласова веФине, после три дана, морала дати оставку пошто је 314 посланика гласало против ње. Али се\брзо показало да овај обрт, збиља необичан у

парламенгарној историји, не значи никакву ослабљеност нити не ред, већ оправдану бојазан за СЈшбину земље и жељу за концентрацијом свих државних снага у борби против непријатеља.Садсествара кабинет по спреми пробраних људи а по парламентарној снази сигуран, да ће бити трајан и снажан. Тако је припао главни циљ аз г стро-немачке офанзиве на италијанском фронт}% да политички импресионирају Италију. У место тога офанзива ће ојачати управни апарат, а код народа, место узр) т јаности, дошло је високо патриотско одушевљење. А решење италијанске кризе знатно ће помоТи и гај факат, што је, по једној депеши Агенције Стефани, офанзива на фронту потпунозаустављена на свима секторима. За тренутне добити Ауетро-Немци су имали и велике штете. Као по уздано се јавља да су њихови губици били, у овим операцијама, врло тешки. А ни Немачка ни Аустрија се данас не налазе у времену, кад а>по сваку ценуог могу тражити недовољне успехе. Напротив, сва борба њихове опозиције ослања се на то, што немачка највиша команда губи претерано много људи за ефемерне успехе. И најзад још две штете за Немачку, које ни-

су за потцењивање: Једна је у томе што је показала да је прошло време љених великих подвнга и победоносних похода, а друга у томе, што се савезничка солидарност овом приликом тако сјајно манифестовала. Најбрже што је могућно Савезници суобећали своју помо"ћ Италији, а смера се и везивање западног фронта са италијанским. ГЕНЕРАЛ ГДЛВИЦ Жчнева, 20 окт. ГенераЛ Гапвнц, командант пете немачке армије, која држи фронт Вердена и Бевра, смељен је са тога положаја после посете генерала фон Лу дендорфа на фронту. На љегово место дошао је генерал фон Кине, који је заповедао једним одсеком на истоку Мезе. Пре него што је сменио немачк-ог престолонаследника, који је дотле командовао верденским сектором, генерал Галвви је командовао армијом која је оперисала у Србији. ЗВЕЗДИЦЕ У немачкој војсци разви ла се агитација за бигамију. • Фраје. Цајтунг* јавља да штаб осмога пука , а ве роватно и други растурају ме/1)у војнике брошуру » Нужна женидба », која проповеда бигамију као јединосрс ство да се брзо подигне јака војска и да се надокнаде силни губицп у људству. Карл Херман Торгес упутио је нарочити проглас немачким женама. Пројекат се оснива на потреби да се на множи немачко становништво , ко је је јако страдало у овом рату. Девојке, које су прешле извесно доба старости, у интересу отаџбине, добијаЈу право да се удају за ожењена човека кога воле. Ту женидбу мора да одо■ бри законита жена. Ко би веровао да Ае савез између Немачке и Турске тако брзо уродити добрим плодом, и поди-ћи култ ха рема мећу Немцима. Гаргантуа ПОСЛЕДЊИ АПЕЛИ Цирих, 20. окт. Оскуднца у људама такосе јако осећа на нвмачкох фронту да је министар »ојни, генерал фон^Штајн, упутио гитан апел на све ђаке универзитета и других виших школа у Немачкој, позивајчћи их да сгупе у војне фабрике, како би се радници могл* поСлати у ровоке-

»Ви сте потребни отаџбини, рекао је минпстар. Потреба ратног материјала непрестано расте, а п на фронту све су више потребни људи. Да би се заменили они, који раде у фаорикама, неопходно је потребно да жене свих професија, које нису још упорсбљене за војне у>адо«е, ступе у фабрике.« Генерал фон Штајн даље обећава ђацима, који су већ извежбани спортовима, да ће се употребитц на теже радове и да ће искуство, које ће стећи, проширпти љвхове погледе и уз плату их ојачати за њихов будући живот. ЗА НЕМАЧКН МИР Берн. 20 окт. Донисник »Берлинср Тагеблата« у Бечу јавља, да се немачки пангерманистички кругови напрежу да своју. акцију сложе са акцијом аустријских пангерманиста. У ствари, ради се на томе да се идеја о немачком миру популарише у Аустроугарској. Кнез Салин Хорстмар и професор Шефер дошли су у Беч, а и многи други професори универзитета, да организују пропаганду, којој ће бити Јако наклоњено аустријско кле|)Икално племство. Пангерманисти су се тако-ђе занимали и питањем, како да до!зу до једног листа. ^Мислило се да се к у п и лист »Цајт«. Али данас се зна да -ће њихов орган бити »Дајчес Фолксблат.«

Једно корнсно предузеће, које нарочи го са радошћу поздрављамо, јесте оно г. Јована М. Сретеновића, пешад. мајора. Као шеф редакције ,,Свете Ж:ртве“, г. Сретеновић се спрема да изда једно опсежно дело под тим имеиом, у коме би изнео све жртЕв које је српскн народ поднео у овоме рату: фотографије и бпографије свију погннулих офицвра, подофицара и редова, као и описе битака у којима су пали и слике њихових гробо»а. Као побуду за гај иосао г. Сретеновић наводи ово: »За време садаштве епохе, која ће бити у иантој исто рији највећа у страдаљима; највећа и најсјајни ја у вели чини нашега народа; најсветлија у исторпји свију народа — пало је толико жртава, да можемо са тешкпм срцем, али с поносои казати: нема поља, нема брда, пена реке на Балканском Полуострву, где није

ИЗЈАВА Г. К0Р0ШЕЦА Базел, 20 окт. Посланик Корошец, председник југословенске странке у маћарском парламенту изјавио је маћарским новинарима, да његова странка и дал>е остаје. на томе да трижи образовање једне аутономне југословенске државе, ко<а би обухвашала и Хрватску и Далмацију. Југословенска странка води отворено оиозицију Векерловом кабинету. БЕНКЕ ВЕСТН Цприх, 20. окт. Сви бечки листови доносе указ министра војног којим сс позиI вају под заставу 15 октобрасвиспособни младићи из класа 1917,1918 и 1919 који до сада нису позивани. Аустријски министар војни потврдио је да се Чеси и Словенци боре на страни Руса. У Русији је створена једна јака снага од оних Чеха и Словенаца, који су тражили да служе у руској војсци. РЕКВИЗИЦШ ЉУДН Хавр, 20 окт. У једном приватном плсму пишу из Гана, да је сгара фламанска престоница препуна немачких војника, нарочнто коњице. Одвођеља су престала, али власти рекварпрају грађане, приморавајући их да подпжу станове за војску. Многи грађани морају да раде за војску под надзорои Немаца, и добијају као наднпцу два франка.

проливепа племенита српска крв. Од Јадрана до Црнога Мора; од Јонскога до Белога Мора; у Србији, Босни, Хсрцеговини, Срему, Црној Гори, Маћедонији, Тракији, Бугарској и Румунији — свугде вире хумке и бели крстови наших светих жртава, које спавно падоше за слободу паше браће, за слободу своје Огаџбине, и за част и понос свога народа. И сада се пуши наша племенита српска крв,и сада ничу хумке и белн крстови миле нам браће — на прагунаше жељене Отаџбине. Те жртве, ти гробови не смеју бити заборављенп, они — љнхови духови — љнхозе успомене, морају биги и даље с нама, они морају да живе с нама у даљим нашим поколењима. То су камени темељци, на којима има да почиза наша обновљена п уједиљеиа Отаџбина. Успомема на те пале жртв^

ПАЛИМ ЈУНАЦИМА