Народ

ВРОЈ 10 ЈЕЛТ 1 „Народ“ излази свакога дана по подне.

Штжмпар«јц се мхДДв« у Фр*аковој улвцн 6р. 20.

Влвскшс КРСТА Л>. МИЛЕТИЋ

Рукоанси се н** врзОДу.

Огласи и белешке наала-ћују се ао погодбп. !’едакцији јг у V Франконој ор. 20.

Гла«на урелни« ДРАГ. С. ГОГИЋ , . ■

П0БУНАЈ0ЈПИКА Амстердам, 3. новембра. Према веспшма пз Лавова, у аустријским трупами дошла је до опасних нереда. Кад је јављено за по лазик н <1 италијански фронт, трупе су отворемо прошествовиле. Више оделсња, која су непрестано у Оорби побунила су се. Побуњеници су изјавили, да нске да иду на ита• лијански фронт. Кад су се официри умсшалп они су на њих пуцали и више њих убили и ранили. ГЈобуње нике су у вагонима за стоку спровели у БслгиЈу. Двадесет њих је успело да побегне у Холандпјџ. ђитмтШШ

IV. У том тренутку, остављају-ћи на страну све гежње за сепарагним царинским споразумима и за империјалистичким програмима, веК узимајуКи у обзир само практичне про блеме, што их наша земља треба да оствари у интересу целога свог становништва, »греба све друштвене класе, а нарочито во-ђе радеништва, да се покажу прибране, и то поглавито у односу услова, које ваља створити ради о безбеђења развитка и напретка наших продуктивних моћи и енага, како би се бар постигла наша привредна независноет, коју би нам загарантовао и излаз на слободно море.« Сигурно је за нас погоднија она комбинација, која нам 1 е мање опасна. И стога докле год смо у ратуг, требамо да га водимо у саглаености и епоразуму са својим савезницима, гледајући у исто време да са њима што више припремимо заједничко или упоредно изво1>ење својих питања о рату и миру и што активнију сарадњу у самоме рату. У томе треба тражити корена и зачетка замисли о савезничкој конференцији у Паризу, која ке ее ускоро састати и чији јс задатак тачно прецизирао енглески премијер г. Лојд Џорц. Остаје ми сада само да још додам, да -ће се питање о заједничкој акцији и одбрани диркуторати ца тој конференцији и да ље на Н>ој бити утврћена извесна гледишта, по кошма -ће се, како је то рекао Лојд Џорџ, припремати у главним ли нијама окончање овога страховитог проливања крви. Сва су та пита-

ња од великог значаја. Сада ке се на тој конференцији, првипут од почетка овога рата, сасгати политички одговорни шефови спољне политике Савезничких земаља. Да би се одетранили сви неспоразуми, који би могли избити са ма које стране, треба још наглаеити, да ће та конференција претресати цео скугг питања, која сад занимају савезничке земље, али да би Русија требала да иза1>е на њу само са једном својом утврЈ,еном групом питања. (Живоодобравање.) Ако је наша влада коалициона, онда то треба да се види и у идејама, шго Бе их Русија изложи ги и заступати том приликом, а што се у ствари даје лако извести, јер смо ми земља у којој се може слободно говорити, и то ће се посгићи само тако ако наши захтеви и питања буду имали једну и исту своју основну мисао, на име интересе Отаџбине. Овом приликом ваља рећи и неколико речи о инструкцијама демократске групе нашега парламента, које су објављене и намењене њеном делегату на тој конференцији. У последње време су у више махова дефинисани циљеви рата и изме-ђу осталога и у тим инструкцијама, као и у програму холандско скандинавеког одбора, који припрема сазив интернационалне социјалистичке конференцијеу Штокхолму. Што се пак овога питања тиче, до сада поводом тога није дошло ни до каквих неспоразума између владе и демократских револуционара. Савезничка конференција у Паризу има да омогући само размену мишљеша и гледишта и

носиће каракгер приватног саветовања и претресања, а њене резолуцвје неће бити обавезне за Силе Споразума. Изме^ђу осталих ствари завимљиво је поредити инструкције руских револуционарних демократа и програм холандско-скандинавског одбора, према коме поетоји извесно неповерење код савезничкихдемократија, које сматрају да тај прогј>ам не истиче- довољно главне интересе и захтевеСилаСпоразума. »Ја лично поздрављам појаву инструкци ја, одређених за делегате наших демократских револуционара, као први покушај да се дође до стварних формула и дефиниција, али сматрам да је тај покушај далеко од тога, да с обзиром на Русију буде Јдобро и срећно изра-ђсн. И заиста, док руске инструкције говоре о праву Пољака, Литванаца и области у којима они зкиве, да располажу својом судбином, догле холандскоскандинавски програм прелази ћутке преко тога или сматра да јс то право за Пољгку већ обухваћено самим тим што се гражи њена независност. Само онда би требало то исго учиниги и за осталенаведенеземље. Насупрот томе, цео ће свст овде лако да разуме интересе Русије, нарочито на Ссверном Леденом Мору. Наша би Отаџбина безсвојихсеверних пристаништа била бачена натраг у доба Петра Великога, и то би се апсолутно противило правим интересима Русије. Стога руски деле гати неће моћи тако да говоре о тој сгвари на савезничкој конференцији, јер то не би никако одобрио ни сам руски народ. (Одобра вање на десници). РАТНИСАВЕТ Лондон, 3. нош. /'. ДоЈд Џорџ дао је јуче у Доњем Дому обавештења о дужностима савезничк&г ратног Савста. Његово ке седиште бити у Версаљу, и он неке имати извршну власт. Крајњу одлуку у лс* тањима с.тратегије, снаб • деоањр. и размештања вој ске доносике владе. Ратни Савет имаке задатак да стално бди над бојшитима као над цели-

ном, да сређује обавсште ња коЈа ке добијати од свих влада и од свих шта бова, да урекује планове и ико буде потребно, изради нов план за успеишије во 1>сње рата. ЗБЕЗДИЦЕУ једној канцеларији >ла послсн « је са новчаном хра ном један наш чиновник. Али он има једног прија теља, који нема новчане хране а ради у истој кан целарији, те му из хума■ носп\и плака по три драх• ме. дневно... И племенито и трго вачки! Гаргантуа ФРДНЦУЗИ У ИТАЛШ Рли, 2 нов. Француске трупе, са оружјеи, иатеријалом и опремом стигле су у »ојишну зону, р„змеинене по варошама и варопшцама. Њихова симпатична жквахносг освојала је махом цело станомништво и по* Судило најсрдачније братство. Њахов долазак у иеким местима је изглецао као правн повратак. Један пук француске пешадије, пролазећи поред Гаребалдмјевог споменика, одао је поздрав споменику, док је на подножју с^Јоменика стајала почасна стража ветерана у црвеним кошуљаиа и са с 1 аром заставом, која је доптла да поздрави браћу у рату. Неки од ових ветерана бо-

рили су се код Солферина, заједно са француским војницима. Председник општине једног места у војиптој зони овако је позоравио пролаз францускпх трупа : „Грађани! Међу нама су, уз наш бок, у најузвишенијем часу, браћа војница Француске. Да би овековвчали латинску солидарност, племенита франнуска крв тражи, да се цомеша са талијанском крвљу на пољанама, где се вода борба за свето човечје право. Од Св. Мартина и Солферина овамо пламги пророчка буктиша. Заточници Француске нека виде у нашем отменом достојанству, да смо дорасли свему и да смо праправни на све ; у срдачном братском прнјему нека увиде на шу непОколебљнву наду.“ ПЕКЛЕВЕ У ОСТАВЦИ Парпз, 3. окт. Парламеиат је прекјуче дискуговао о разним дипломатским и војничким интерпелацијама. Влада је тражила да се одложе неке С 1 Д ових интерпелација, пошто се односе на ствари које су у току, Парламенат се успротивио том одлагању и влада је од тога начинила пигање о поверењу. Са 277 против 186 одбијен је владин захтев о одлагању. После седнице министри су поднели оставке.

МОСКВА

Права престоницл Русије у ствари је увек била Москва; важнија је била од Петрограда као центар интелектуални и индустријски. У Москви је установљен и први руски у Ниверзитет 1775 године. Универзитети у Руснји 1 ису само академска училишта, већ и кзвори великих политичких и социјалних гд-ја. То су били, а и до данас су се одржалч, и поред кнуте и прогонства у Сибир. Пре 1147 Москва је била село, које је пропадало бојеру Кучком, кога је погубио ккез Јурцј Долгорукв, који је првн иодигао варош Москву. Данас се Москва дели у пет квартова, од којих су четири на левој обали реке (међу овчма је и Кремљ, ботат дво ровама н историјскцм ссоменвцама). Пети кварт, Замоскварјечје. који се налази на десној обали, то је крај у коме су најрадије станогали телали, мрачни гћпови, злочинци м »самодурси«, којв су ишчезли пред крај 19 века. Москва је имаЛа пре рата 1,700 ОбО становии^а; двнае са изб'гл«цама овај се број попео

на три милаона. Фабрика има каше хиљада, а раденика неколико стотина хил,ада. 11роизвсдња премашује милијарду рубаља. Преовлађује текстилна вндустриј*. З г вароши постоји око 1ООI просветних установа. Од ових су девет виши : Универзитет са 7000 слушалаца, Политехника са 0000 слушалаца,Технолошки Институт, Инжиљерски Институт, Вишн Женски Инсгитут, Пољопривредна Акодемија, Лицеј Николе 1, Институт Лазарев за источну филологију. У Москви има још тридесет женских гимвазија; чувених музеја: музеј Кумијакцев, који је пренет из Петрограда 1861.; галераја слика Трећаков, у којој се налазе радовн свих руских модерннх сликара; Историјскц Мугеј, Политехннчки Музеј, Музеј Вештина и Заната. У вароши нча око педесет разг/их друшгава, уметничкнх, за спортове и т. д ; шест великих серклова; двезоолошке баште, око пегнаест позоришта и два циркуса. Варош, која обухвата ггростор од 75 квадра т них кцло-