Народ

БР. 9*.

8 Р 0 Ј 10 ДЕПТ4

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Ш гампаржја се налаги у Франко«ој улица бр. 20.

Власиик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

- - • ГОДИНА 1. Рукописк се, не враћају. Ог.часи и белешке ва плаћују се по ппгпдби. Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Гл«*ив ургкник ДРАГ. С. ГОГИЋ

V. Има апстрактних и начелних формула, које могу да изазову сасвим конкретне последице, као на пример начело потпуног разоружања, које може да створи основицу за сасвим друкчију политичку организацију једне земље, него што 6и она била без тога разоружања. Непотпуна неутрализација мореузина и непотпуно разоружање су такоће опасни по интсрссс Русије, оне би нас вратиле у горестање него што је било пре рата. (Живо одобравање.) Ја сам овде изнео најкарактеристичнијецрте наше ситуације, да бих показао како треба боље познавати и више заступати и волети интересе које бранимо. (Узвици »браво«). Поменуте руске инструкције и програм холандско-скандинавског комитета наишли су на неодобравање у свима руским демократским круговима, који "ће овде у дебати сигурно рећи шта 6и требало у њима исправити, да би инте реси Русије били потпуно зашти ћени. Затим ваља да вам још напоменем, да се инструкције наших демократских револуционара врло мало брину за обавезе, што их ради обезбећења мира треба да приме на себе Централне Силе, и да се у њима чак предлаже, како треба једном од наших Савезника одузети један део његове територије и уступити га нашим непријатељима и то и против начела, што га је руска демократија прокламовала као и своје и усвојила чак и у погледу на све зараћене стране. То би била заиста велика неправда одсећи Румунију сд мора (Одобравање). Ја то отворено из јављујем, да нас не би доцније оптуживали за неверностииздају принципа, што смо их сами усвојили. Све се те наведене тачке косе са правим интересима Русије и могу се само слабо бранити и заступати. Будуће нам генерације јамачно не би моГле то опростити, кад

год би се сетиле тих иаструкција. Ето стога треба да иза^емо на савезничку конференцију само са својим заједничкимодре/ђеним предлозима, које ћемо сви сложно заступати у те жњи за закључењем мира, али мира који би задовољио интересе Русије. Ми ћемо тражиги целокупност наше те риторије н могућност да се развијамо на ее веру и на југу. Завршујући свој говор,Терешченко је још изјавио, да се Привремена Влада не одриче својих принципа, што их је прокламовала и за које сматра да их се треба и у будућности да држи, пошто ће то бити само корисно по Русију. Демократски услови за закључење мира требаће да садрже у себи и све руске демократске формуле и девизе. »Ради остварења тога свога програма, Влада треба да води рачуна о нашим војним недаћама и о нашој тешкој унутрашњој ситуацији«. При свем том, Привремена Влада категорички тврди, да је Русија још увек сачувала свој глас Велике Силе, коме Савезници поклањају пажњу као и раније онда када је она била војнички много јача и моћнија, а бсз својих данашњих тешкоћа, које су сада лако уочљиве целом свету. Стога, да би изјаве заступника Русије моглс да буду одлучне и енергичне, треба сви гра■ђани, а не само Влада, да увиде једном јасно, да сз' и они одговорни за историју и судбину Русије. »Ми хоћемо и тежимо да Русија, поред све својетешке ситуације, остане и даље велика, и стога треба да је сви бранимо и да сви покажемо како умемо ревносно и верно да служимо своме великом идеалу«. Париз, 20 октобра. У привременом парламенту Миљуков је из јавио да одобрава Те решченков говор, слажући се потпуно са његовим мишљењем о тесној вези измећу руске спољашње политике и акције за одбрану земље и народа. Стога је

потребно завести пре с.вега дисциплину у војсци и угушити анархи1 у. У свом даљем говору Миљуков је са пуно хвале и признања истакао држан.е Савезника према Русиш, Србији и Румунији. Те су његове речи наишле на жив одзив и одобрава ње кодсвих слушалаца. Париз, 20 октобра. Јављају из Петрограда, како је после говора Терешчснковог и Ми љуковљсвог одлучено у привремеиом парламенту, да се поново узме у претрес и проучи питање о опортунитету одашиљања демократских представиика на савезничку конференцију у Паризу и о целисходности Скобељевљевог путовања. “ПТСАСТАЗАК Цирих, 4 вов. Прошле суботс пдржана је у Бечу миниетарска сед ница под председништвом минастра спољних послова, графа Чернина. На њој су учествовали председници Ве керле и Сајдлер: зајсднички министар фанансша, барон Буријан: министар вој ни Штегер Штајнер, аустријски министар финан сија Вимер и контра адмирал Родлер. На ссдници су се претресли пројекти, који ће се ускоро изнети у делегаци јама. Делегације ће веро ватно бити позване у по чстку децембра у Бечу. » Цајт « потврјјује ту вест напомињући, да ће се аустро мађарске делегације састати у Бечу 20 новембра, и да ће заједничке седнице отворити сам цар Карло једним говором, у 'коме ће изнети циљеве ра та испољну политику двој нс монархије. Ово 1\е бити први сазив делегација од почетка рата. ВИЛЗОН 0 МИРУ

Лондон, 4 нов. Председник Вилзон изјавио је поводом мисије пуковника Хауса: Ви хоћете да вам изложим зашто сам послао уЕвроп} т мога пријатеља пуковника Хауса, који је већи пријатељ мира него ико на свету. Али ја га нисам послао са мисијом за мир. Ја сам га послао просто да учествује на ј е д н о ј конференцији која има за задатак, да утврди начине којима ће се добити победа.

Он зна да је то пут, који води ка миру, ако се хоће да он траје дуже од неколико минута. Све што се сада ради, само је увод за опо што ће доцније наступити. Ако смо ми прави пријатељи слободе за нас и за другс, ми морако радити тако да моћ и продуктивност н аш е земље достигне максимум, јер нико нема право да се заустави ка ио пута. ЈЕДАН БШНС Лоидон, 3 нов. 3' охтобру је на западном фроиту ооореко 399 гвпона. Од тог броја савезнички пилота су оборали 2' 1 а немачки 109 апарата. У овај број нису ушли девег енглеских аероплана, за чија ге губитак јавља у последљем енглеском коминикеу за октобар. Угупан губитак непријатељских аероплака у септембру био је 704 а у твгусгу 423. Од иемачкиг оборенах аввс-

Трагична смрг лордт Киче нера, његов изнепадан пестанак, учииило се многима тако тајанствено, да су понели веровати у разне приче. Дубо ког корена у срцвма многих Енглеза ухватила је лсгевда иа лорд Киченер није нашао смрт у морскви талагпма, већ да је у животу, и *а ће се појавити једиога дана после овога рата, кадз Еиглези буду победили свога непријатеља. Ова легенда кма врло миого присталнца, а на челу с«*ју натази се еестра покојног лорда, која тврдо верује да јој је брат жив и да ће се вратити. На чему оснввају онв своја веровања? .Једни гажу, да је лађа >Хампшајр< заиста потопљена онако кзко то опнсује званичан извештај, алн да је Лорд Кпчепер ииак у спео на чудан начин да се спасе, и да се данас нзлааи бслес ан у једној болници у Русији. Нвко од н.их не потврђује доказима својг исказе, већ мпсли да је и сувише рекаокодвас, слежућч ракегима

КОЗАЧКИ лнст

Петроград, 4. нов. Кгзачки орган »Волност« (Слобода) почео је да взтази. Њега уређује један од најпознатијнх русккх публициста г. Амфитеатров. У уводним чланцима тражи се чврста народна у н и ј а против спол.ног нспрајатеља и немилосрдна борба против максималиста. Основа за програм у увутрашшој политвци овога листа јесте захтев да Русија буде недељива федерална репаблика. стГрТљу&ав Амстердам, 4 нов. ,,Телеграф“ јавл-а да је бнла велика туча нзмеђу баварских и прускЕгх грађана у Швајцарској, близу Тилта. Има ввше погинулих и рви>енвх. Ова јунаца су развађени и послати јсдни на једну, другн на другу слрану. Псто тако било је кереда

стане ув равати убедљивам гласом: »Ала, кад вам ја то кажем! Ја знам насигурно да с; лорд Киченер налача сада у Р*гсији. Ко надживи вадеће“. Ова је бајка сигурно по слала на каквој спирнтистЕЧкој седнпци за округлим дрвеним столом. Друга бајка тврди, да брод ,,Хампшајр“ нвје страдао од мвне него сд нсмачког торпгда. Многи су се морнари подавил г, а г и су се други спасли. Међу спасенима налази се и маршзл, кога су Немца заробили и држе га и ванас заробљеног у Мехачксј, И ако је ово права бесмислвца, »а ће<е у Енглеској ипак срести многе људе који у Н,у верују. Они ће вас одмдх почети да увераваЈу како су прииили писмо од морнара са 'Хзмпшајра*, који су надживели катастрофу и који поврђују да је Киченер у животу. Један новвнар, да 6и задо■ољио своју радозналост, тражио је о томе обавештенл од,

на у октобру Французи су оборкли 95 а Енглезл 184.

и код немачкмх трупа у логору Беверло. Ч-тири или пет официра рап-енп су.

IIАД МАКСИМАДИСТА Према једном извешшају » Тајмса« Керснски је поверио главну команду генералима Кру силову, Корнилову и Р уском. Око педесет ухапшених максималиста стрељано је. Лењин, који се био сакрио, наЈјен је и затворен. Штамиа тражи да се одмах предузме офанзива како би ге помогло Италији. ТАЈНА 0 КИЧЕНЕРУ