Народ
Н А Р О Д~
БРОЈ •&8 ••
СТР. 2.
министарства војног, које му је овако одговорило: »Лорд Киченср је на жалост мртав, извесно вргЕв. Исгина га се вегово тело није ввшло, оли је море избацило ва обалу тело његовог ађутанта, пуковника Фицгералда, који га нпкада нвје оставл.ао*. »Али то није докаа«. »Истрага, коју смо водили свима срествима којима смо расползгали, доказала је, да не треба вхше да постоја та ква сумња'. > А пасма заробљеаих мор цара са Хампшајра ?« »Ова бајка је основана на једиој жалосној забуни. која је подгрејала толике варљиве наде. Можемо васубедит« да у Нелачкој вема ни једног заргобљенвка која би пркпадао крстарици »Хампшајр«. Има само иеколико згробљених војннка који су припадалипсшгчком пуку под тим именом. И како су се «ни јавили својам нороднцама у времеву када се ова кесрећа догодила, то је одатле произашла цела забува. »Верујте, лорд Киченер је жан сваке сумње мртав. То је за Енглеску вепика несрећа, јер је ова у њему взгубила једног угледног грађанииа и великог геиерала, ати је ссгурно да њггово тсло мирно ночива ва дву мора.*
Рим, 4 ПОБ. Седница Скупштине и Секата, која је држана јуче, показала је да еу сви народни преставници једнодушаи у жељи да ее да отпор до краја. Поверење у војску и савезнике опште је. Све странке груписале су се око владе и оставиле на страну политичке разлике. Треба забележити да је дневни ред у Скупштшшпотписао и Ђиолити, који тако^е тражи да се рат до краја настави. Скупштина је прире дила велике овације Орланду. Он је лоздравио војску, говорио о захвалности према Савезницима и према краљу. Сва три пута сви посланици, без изузетка, устали су и дуго поздрављали говорника. Завршетак говора г. Орланда, у коме је изразио сво 1 е поверење у будућност нације, поздрављен је најбурнијим пљескањем. И седница у Сенату 10 ш је један доказ оп ште решености да се борба настави до победе уз најтешњу солидарност са Савезницима. КРАЂА НДЕЈД Њујорк, 3 нов. Огкравена је једна ствзр, ко : а још једном утврђује, да Немци у опште немају пронала?ачког духа и то је утврђе но ва стварн, која чиии дзвашњу највећу немачку амбицнју. Познати први кнструктор
сумарена г. Холанд прегледао је узапћени сумарен бр. 5 и утврдко да он нмје ништа друго, до најдетаљнија коипја сумарана, који је устројен ранијг за амерг.чку марвну. Тако су Немци и овом приликом само украли туђе иреје. КЕОБМЧНА ЛШ Лондон, 4. нов. Британски адмиралнтет дао је овај извештај: >Данас је взвргаен напад на иагае патролне бродовс поред белгијске обале. Напад је извршио једгн брод, који је пловио великом брзвноч који се креће глектрицитетом., Напад је одбијен а сам брод је потошвен«. »Дејли Мел« пнше да су речи из свог извештаја: »електричне брод, који је пловио великом брзином« изазвале велико интсрессвање. Допасник »Ивн»нг Њуса« интервјуисао је комчвдзнта Картиока Белерсз, који је изнео хипотезу да је то бпо брод ва коме иије било накакве послуге, већ дг се њмме управља едектрачнл« таласима са белгајске обале или са кога дгрижаблз. Тешко је ра зумети какву би офанзивиу снагу имго гакав брод, пошто нпје саграћен зд потапање ла ђа. Неки инжењера прнмзју ову ХЕПотезу са резервом. Угледни инжињер, г. Даккан Уатзон, тврди да је могуће да постоја та>ва лађа, јер су експервменти на се управља торпеааиа на овај начии потпуно успели у Сјгдињеким Државама. Он је мишљења аа је тим бродом управљано са са мог моста на лађн јаккм батер>јама и посл)ГОм >а вом имзју и други бродови. Велака је корист од оваквих бро дова што се ке чује ларма мотора, што имају велику браину и шго се они врло мало виде над морем. КА2 СЕ МОРТ Базел, 3 нов. Према једном чланку »Фосише Цајтунг« из1 -леда да се Немци спремају на ново повлачење у Белгији. »Жеља, каже га 1 лист, да се очува један несигуран фронт, могла би врло брзо да доведе до најтежих катастрофа у тренутку, кад материјална срества прогивникова постану надмо-ћнија. За I то напустимо радијенеке делове фронта да се не би изложили таквој катастрофи. Са поверењем, које имамо према нашој снази и према менталитету нашег народа, ми то можемо себи да допустимо. КЕКАДАШЊЕ КДДЕ Лондон, 4 нов. Допасник »Тајмсз« из Амстердама пише: Прочитао сам неколвко врло важних докумеката, која се односе на сумвренски рат. У фебруару 1916. Бетман Холвег је дсбзо од немачког адмиралвтета једну књмгу под насловом »Ентлескз и сумаренски рат« н ; са примедбом >Лачно; не са ‘Олштаватн викоме«.
У овој књнзи немачки адмиралитет тврда дк ће Енглеска после шест месеца сумаренског рата бпти пргнуђена да закључи мир. У поверљивом одговору г. Хелфервха здмвралнтету, која мн је такође у рукама, он критикује ззкључке у овом делу и тврди: »Све што има у овом делу, само ствара бојазан да ће сумаренски рат произвести реакцоју на саму Немачку н да ће он бити фч талнвји, по својим поеледицама, за нас нсго што ће бнти за Еаглеску, па ма колико били в-лзки њени материјал ни губини". ко је тт Цирих, 4 новБоФул аустријских соцпјалиста, Виктор Адлср, написао је у »Форвгрцц * једпн чланак, у коме је овај главни одељак: „Ма колико да су дубоки узроци за овој рат, ла колико да је он интимно умсшаи у наш економски и политички живот, ма колико да је еволуција империјалистичког каптпализ ма ишла овом рату, ја ипак тврдим да онај, коЈи је запалио пожар мора сносити одговорност. Ми ни када неФемо заборивити нити кемо дапустити да се заборави да је нота Србији била узрок свој ката строфи “. “иПГиаддГ Италијакски »Балтен Радвкчког Савеза' 1 пише, између осталога ово: „Оао гато хоћемо, да кажемо у овом часу горког искушсња, то је да се талијавскв народ, поред саах грешака владе, мора окупати у нај узвишеиијој намсри дз одбнје нападача. Можемо резонова ги колико год хоћемо, о томе како је рат глупа ствар мсжемо да одбијемо сваку солидарнсст са онима, којк су :а хтели; али, I вд непријатељ безбожпом ногом гази нашу земљу, наша је једина дужкост да му се одупремо сввм силама. Ова иста дужност мора да постојл и код социјалиста, који су против рата, и још пре него код осталих, јер на жалост рздничке масе у првом рсду највише страдају при војнам инсазијама. Потребно је, дакле, измирење свзх кдаса у зеиљи. Радници хорају показати сву присебност духа и највећу хладнокрвкост. Опи треба да покажу, да, кад се лротиве рату, не чине то из незвања или рада угодности, како км чине првговорс њихови прогивница, већ за то што је рат такав хаог, да га људски ргзум ни појимати не може. Ми смо убеђеаи, да наше мишљење делн огроана већина италијанскот радништва, које Ке и делима доказати, да не заствју ни за ким кад треба храбрости, самопожрт■ав. ња и одлучности у часовима тешким по вацију Свгурнп сио да ће раднпци потпуно испукити своју дужност.< 3 В А НИ Ч Н И_ •ФРАНЦУСКИ К01ШИКЕ Ачтивна артиљерпјска борба на франпуском фронту у Белгаји, у Шамгањч у области Мон Тетона. као и на десвој обали Мезе. Извештај Штаба Источне Војске. — Чарке у области Струме и Охридског Јсзера. Па већем иелу фронта осредња аргиљеријжа активност. еШЕОКИ КОИШИНИНЕ У току дана активност артиљерије била је врло јака на обе стране фронта, особито у околини Пасшандела. Наше су патроле довеле заробљенике. На осталом делу фронта ништа важно. Египатски фронт. Генерал Аленби јавља да су 2. октобра наше трупенаишавшинаслаб отпор заузеле линију брежуљака Лад—Табут три миље јужно одЈафе. На једној тачки оперативне зоне извршио је један турски пук напад на ново селандске трупе. Напад је одбијен са тешким губицима по непријатеља. Од 18. октобра до да-
ИЗВЕШТШ нас заробили смо 9000 војника. ИТААИЈАНШ КОМИННКЕ На брдовитом фронту од висоравни Азјага до Пјаве борба се развија и наставља. Јучс је непријатељ обасуо јаком ватром наше положаје и иредузео врло јак напад. Нашс трупе потпомогнуте артиљеријом храбро су га одбиле и предузеле против напад, задале непријатељу губитке и довеле заробљенике. У дефанзивно! линији Сан Марино у долини Бренте, непријатељ је одбијен и претрпео !е тешке губитке. На Монте Прасолон одељења, којз су се била повукла са Монте Ронкона, пошто су добила појачања, предузела су против капад и одбиле непријатеља. У повлачењу на Монте Корнела комска бригада са јаком упорношЕу и сјајним полетом издржала је снажан напад цело после подне до лоноЕи.
ПАРИЗ. — Генерал Метр, који је освојио Малмезов, постао је келикн официр Легије Части. ПАРИЗ. — Америкапски а■ијатичар Луфбери оборио је шеснаести непри ј атељскн аеро план у Фраицуској. ЛОНДОН. — »Дејли Њус« пише да у владиним круговима помишљају да повереједно ново министарство лорду Нортклифу, власнику »Тајмса« и других великих енглеских листова. ЦИРИХ. — »Германија« јавља да је Кајзер потписао указ о изборној реформи. РИМ. — Р1талијански краљ примио је у свечаној аудијенцији г. Коромилеса, грчког посланика, који му је иредао своја акредитивна писма. ЛОНДОН. — У мнотм државама у Аустралнји постоји јак покрет за увођењем обавезне војне службе. АМСТЕРДАМ. — Германска штампа повела је камиа њу за анексвју Италије. »Дај че Тагес Цајпнг« пише да Аусгрија има пеоспорно право на Венецију и Ломбардију. ЦИРИХ. — На железничкој станици у Грацу био је страшан судар возова. Један је воз превозио руске заробовенаке, а вруга је био брзи ■оз. Има десет мртвих и «рло (много рањених. ПАРИЗ. — Лист »Ле Пеи • хаже да је једна франц;-ска трупа кунала лист >Фигаро«. Место Каписа уредиик ће бита Флерс.
МЕКСИКО. — Једна иексиканска делегација крекула се у нарочатој мисајп у Енглеску, Франауску и Италију. ПАРИЗ. — Пројекаг новог француског зајма наишао је на најбољи пријем на Берзи. ХАГ. — Холандија је изјавила да пристаје на арбитражу која би решила неспоразум са Енглеском. АТИНА. — ТелеграфшшЈ пз Париза да се Клемансо у начелу примио да сасшави нови кабингш. ЛОНДОН. — Г. Аскит тражиГе у Доњем Дому од Лојда Џорџз да да изјаву о свом говору у Паризу., КРФ. — Председник Миниетарског Савста г. Никола Пашик отпутовао је у Париз, да узме учешћа з* радовима међусавезничке конференције, која Ге се ових дана састати француској п р е с т бн и ц и. СРПШ-ЗВШЧАИИЗВЕШТАЈ Нокас је наша офиц’!рски пашрола упала и бугарски ров у пределу Доброг Поља, извршила добивени задатак и вратила се са заилење ним пушкама. На фронту слабија ватрена активност. шш ашсл Др. Алберт Гатењо, зубни лекар с Универзптета у Паризу, вади зубе без болова. 18 година искустга. Саг-ршел рад златнах зуба за 4-5 дана.
ЗД.пмв»АфЦ. АКдечт.